"Додик нескривени диктатор, има паничан страх од губитка власти"

Предстојећа предаја кључева града Бањалука предсједнику Србије Александру Вучићу, коју ће умјесто градоначелника Драшка Станивуковића обавити предсједник градске скупштине Младен Илић, само је посљедњи у низу примјера како се лидер СНСД-а Милорад Додик свети онима који се дрзну да му “откину” макар комадић власти.

Да је актуелни српски члан Предсједништва БиХ изузетно осветољубив према свима који “не свирају” по његовим “нотама”, на својој кожи могли су да осјете бројни актуелни и бивши политичари.

Наиме, у Одлуци Владе Републике Српске од 2. септембра 1999. године, коју је потписао тадашњи премијер РС Милорад Додик, тадашњем предсједнику Српске, Николи Поплашену, кога је пар мјесеци прије тога насилно смијенио високи представник Карлос Вестендорп, одузимају се сва права која су му припадала по основу функције изабраног предсједника.

Тако се, између осталог, у члану 1. наведене одлуке припадницима МУП-а РС налаже да “обуставе вршење службе обезбјеђења господина Николе Поплашена, бившег предсједника Републике Српске”.

Додик је, такође, истом одлуком одузео Поплашену право на службено возило које му је припадало, а затим и право на кориштење кабинета предсједника Српске, који се у то вријеме налазио у Банском двору у Бањалуци.

У истој одлуци, која је ступила на снагу даном доношења, наводи се и то да се изабраном предсједнику Српске “привремено стављају ван функције и употребе све телефонске и телекомуникационе инсталације и уређаји”, што је практично значило да је, уз све раније набројано, Вестендорповом одлуком и Додиковим потписом предсједник Републике Српске насилно избачен из својих просторија и одузета су му сва Уставом и законима гарантована права.

“Ови из Савеза Слога, Милорад Додик, Биљана Плавшић и Живко Радишић, су више пута ишли код високог представника и молили га да ме смијени, а и њему то било срцу мило, па ме смијенио”, говорио је својевремено Никола Поплашен о разлозима због којих га је ОХР уклонио са позиције предсједника РС, подсјећајући да је једини прави разлог за смјену било то што Милорада Додика, како је рекао, није желио да именује за мандатара за састав тадашње Владе РС.

Некадашњи предсједник Српске радикалне странке РС и близак сарадник Николе Поплашена, а данашњи потпредсједник ПДП-а, Миланко Михајилица, за Моју Херцеговину истиче да је посебно парадоксално то што се Милорад Додик сада представља као најжешћи противник ОХР-а, Запада и странаца, иако је, како тврди, искључиво захваљујући њима дошао на власт.

“Додик је молио тадашњег високог представника да смијени Николу Поплашена само зато што му није хтио дати да буде предсједник Владе. Будући да је у то вријеме Додик био ‘свјеж дашак на Балкану’, како га је назвала Медлин Олбрајт, Вестендорп је одмах пожурио да му испуни молбу. То је сигурно један од најсрамнијих момената у историји Републике Српске”, каже Михајилица за наш портал.

Он додаје и то да су пријетње осветом Бањалучанима, које је Додик изрекао након прошлогодишњих локалних избора и побједе Драшка Станивуковића за градоначелника Бањалуке, показале да се “манири” и “образац понашања” лидера СНСД-а нису ни најмање промијенили у протекле 22 године.

Покушаји блокаде градског буџета, а затим и скандалозна одлука да Кључеве града предсједнику Вучићу, умјесто легално изабраног градоначелника додјељује Додиков предсједник градске скупштине, показују колико злоба и пакост могу да помраче ум”, каже МИхајилица.

Додикову освету на својој кожи искусили су и лидер НДП-а Драган Чавић и почасни предсједник ПДП-а Младен Иванић.

Иако су данас коалициони партнери, Додик и Чавић су 2011. године били “љути” политички противници. Додик је те године, као актуелни предсједник Српске, искључио Чавића из Сената РС и тако му одузео титулу сенатора, коју је имао као бивши први човјек Републике. Двије године раније, док је предсједник РС био Рајко Кузмановић, из Сената је искључен и Мирко Шаровић, актуелни предсједник СДС-а, који је такође својевремено био и предсједник Српске.

Иванићу је лидер СНСД-а, након што је на Општим изборима 2014. године побиједио Жељку Цвијановић у утакмици за српског члана Предсједништва БиХ, забранио кориштење кабинета у Бањалуци који је до тада користио Иванићев претходник, Небојша Радмановић.

Умјесто кабинета намијењеног српском члану Предсједништва БиХ, који је Додиков страначки колега Радмановић имао сво вријеме на располагању у Палати предсједника, Иванић је користио “алтернативни смјештај” у једној малој просторији у згради Народног позоришта РС.

По наредби Милорада Додика из предсједничке палате измјештена је канцеларија српског члана Предсједништва БиХ, иако је Иванићев претходник Небојша Радмановић користио те просторије током свог мандата.

Иванић је избачен из Палате Републике искључиво због самовоље Милорада Додика”, рекли су за медије Иванићеви најближи сарадници, након што је тадашњи новоизабрани српски члан Предсједништва БиХ Додиковом самовољом деложиран из кабинета који му је требао припасти.

Тада је, такође, саопштено и то да је Додик, наводно, тражио од директора Народног позоришта РС да Иванићу “откаже гостопримство” и одузме право на кориштење просторија и у тој установи али се то, на крају, ипак није догодило.

Након што Иванић 2018. године, у директном одмјеравању снага са самим Додиком, није освојио други мандате у Предсједништву БиХ практично је остао без посла, јер му није било омогућено да као професор продужи сарадњу са бањалучким Економским факултетом.

Политички аналитичар Дарко Трифуновић за Моју Херцеговину каже да се из наведених поступака лидера СНСД-а, односно његовог односа према политичким противницима, јасно може закључити да се ради о “нескривеном диктатору” који, према Трифуновићевим ријечима, има паничан страх од могућег губитка власти.

Ово што Додик данас покушава да уради легитимно изабраном градоначелнику Бањалуке, као и све оно што је радио Николи Поплашену, Младену Иванићу и било коме ко је на супротној политичкој страни, показује заправо колика је он кукавица. Сваки диктатор умире од страха да ће изгубити власт, а у Додиковом случају такво понашање је доведено до крајњих екстрема”, каже Трифуновић за наш портал.

Он додаје да Додик већ више од двије деценије покушава да својим поданицима влада страхом, те да му је таква пракса, како каже, успјешно пролазила све донедавно.

“Међутим, посљедњи догађаји у два највећа града у Српској, Бањалуци и Бијељини, гдје су опозициони кандидати остварили изборне побједе за градоначелнике, показали су да постоји нада да ће народ у Републици Српској коначно изаћи из тог зачараног круга страха, пријетњи и уцјена. Никога не можете вјечно да држите у таквом стању. Надам се да се клима мијења и да ће се Додиково кажњавање непослушних на крају њему обити о главу”, закључује Трифуновић.

(Моја Херцеговина)