Шта крију лондонски папири о задужењу и ко је "камен око врата" Српској?

На Лондонској берзи објављен је документ о задужењу Републике Српске за 300 милиона евра, са свим детаљима и ризицима. Документ, према писању портала Клиx, потписују менаџери овог задужења, на челу са француском банком Социéтé Гéнéрале, иначе једном од највећих финансијских институција на свијету.

Влада Републике Српске, што је веома интересантно, усагласила се са свим детаљима, садржаним у документу који им не иду наруку.

У документу се прво наводе детаљи самог дуга, а ријеч је о петогодишњим обвезницама с годишњом каматом од чак 4,75 одсто. То значи да Република Српска инвеститорима сваке године мора плаћати по 14,25 милиона евра камате, а 2026. вратити комплетан износ од 300 милиона евра.

Ово задужење Владу Републике Српске коштаће око 140 милиона КМ у петогодишњем периоду, што је много више у односу на кредите ММФ-а или задужење на домаћем тржишту капитала.

Међутим, у овом документу, како преноси Клиx, на чак 250 страница не говори се само о новцу, већ се до детаља анализира стање у БиХ, између осталог и на политичкој сцени и то све оно што би могло угрозити отплату дуга.

Упозорење на санкције Додику

Занимљиво је да се у документу, који су инвеститори свакако детаљно проучили прије куповине обвезница, напомиње и чињеница да је Милорад Додик на листи особа које су под санкцијама САД-а.

“У јануару 2017. америчко Министарство финансија, Уред за контролу стране имовине (ОФАЦ), увео је санкције против Милорада Додика, предсједавајућег Предсједништва БиХ (али не и тренутног представника Владе Републике Српске) због његове улоге у пркошењу Уставном суду БиХ. У будућности, ако би господин Додик био изабран за члана Владе Републике Српске док је и даље под санкцијама, то би могло имати неповољан учинак на Републику Српску”, наводи се у овом документу.

У документу се такође подсјећа да је у септембру 2018. ОФАЦ наметнуо санкције и Николи Шпирићу, другом потпредсједнику Дома народа БиХ у вези с његовим наводим учешћем у корупцијским активностима.

“Иако БиХ одржава независне дипломатске односе са САД-ом, било какве нове санкције могу утјецати на економске и политичке односе са САД-ом и другим земљама, што би такође могло утјецати на способност Републике Српске да привуче страна улагања која би им олакшала привредни развој. Ти би фактори могли имати материјално неповољан учинак на Републику Српску, њену економију и способност извршавања својих обвеза према обвезницама”, наводе менаџери продаје вриједносних папира Републике Српске на лондонској берз.

У документу се као један од кључних ризика издваја и Додикова реторика, односно пријетње одвајања од БиХ.

Будуће промјене у Влади Републике Српске, велике промјене политике, повећане етничке напетости или повећани недостатак консензуса међу члановима Предсједништва могао би придонијети порасту политичке и социјалне нестабилности у БиХ, што би могло имати материјално неповољан ефекат на Републику Српску, њену економију и способност извршавања обвеза по издатим обвезницама”, јасно се наводи.

У документу се подсјећа на висок степен перцепције корупције у БиХ, као и на чињеницу да значајан дио привреде Републике Српске чини неформална економија...

“Ако ниво дуга Републике Српске настави расти како би се финансирао буџетски дефицит, то би могло имати материјално негативне посљедице на економију”, наводи се.

Све теже задуживање

Из документа се може ишчитати да ће будућа задужења Републике Српске бити много тежа.

“Сва значајна будућа задуживања, укључујући издавање унутрашњег дуга за финансирање фискалног дефицита и издавање спољног дуга на локалном и страном тржишту капитала, могли би повећати ризик од проблема с дугом”, истичу, како преноси Клиx, аутори тог документа.

Наводи се да би смањени приходи, заједно с већим трошковима и фискални ризици који произлазе из система социјалног осигурања, могли негативно утјецати на способност Републике Српске да отплати главницу и изврши исплате камата на управо издате обвезнице.

Додаје се да је економија Републике Српска мала и овисна о спољној трговини, нарочито увозу, а да је инфраструктура неразвијена. Такође се износи једна политичка опсервација, а то је да БиХ можда неће ући у ЕУ у наредним годинама.

(БН)