Зоран Спасић: Концепт заједнице човека и природе темељ опстанка

Друго, нуди наду у побољшани и конструктивни дијалог између две најважније светске државе, Кине и САД-а. Треће, убрзава обавезе према ограничењима загађења од стране главних емитера угљен-диоксида и других гасова који доприносе глобалном загревању.

Земљина температура наставља непрекидно да расте, а последице су већ очигледне. Арктичке ледене капе се повлаче и ледници широм света се топе. Ниво мора расте, са ризиком да потопи рањиве државе, претећи будућој глобалној трговини, јер би поплаве могле да утичу на водеће комерцијалне градове на свету.

Кина је демонстрирала своју посвећеност током протекле деценије и на импресиван начин водила одлучну политику у развоју нове зелене технологије.

Председник Си Ђинпинг је на самиту изнео један од најважнијих концепата, а то је концепт животне заједнице човека и природе, где се у фокус стављају два неодвојива и најважнија сегмента, а то су човек и природа. Позвао је све земље да инсистирају на мултилатерализму, као и на заједничкој одговорности.

Ови предлози су веома важни за решавање климатских промена. Кина се кристално јасно заложила да достигне максимум емисије угљеника пре 2030. године и да постигне угљеничну неутралност пре 2060. године. Тај циљ постављен је као један од главних приоритета у кинеском 14. петогодишњем плану (2021. – 2025.).

Развијене земље треба да следе пример Кине и да уложе конкретне напоре да помогну земљама у развоју да побољшају своје способности да се носе са климатским променама, истичући принцип заједничких, али диференцираних одговорности у том процесу.

Брига за планету Земљу дефинитивно је један од најважнијих човекових циљева. Сви морају бити одговорни, то није произвољан, већ обавезан начин живота. Од 18. националног конгреса Комунистичке партије Кине (КПК), партија је одговорила на дубока теоријска и практична питања о томе како промовисати еколошки напредак и изнела низ нових и практичних идеја и стратегија.

Да бисмо промовисали еколошки напредак у новој ери, морамо се придржавати принципа човека и природе, јер је од највећег значаја за опстанак човечанства.

Прво, морамо подржавати склад између човека и природе. Човек и природа су заједница живота. Када људи паметно користе природне потенцијале и штите је на пријатељски начин, њене награде су често издашне, али када људи уништавају природу, природа нас кажњава немилосрдно. Не смемо дозволити да људски немар према природи на крају наштети свима нама.

Еколошко окружење је главно политичко и социјално питање, мајка природа је колевка свих живих бића, укључујући и људе. Природа пружа све што је неопходно човечанству да преживи и напредује. Концепт животне заједнице човека и природе је темељан приступ, који омогућава да на изворним и реалним могућности заштитимо планету Земљу а самим тим и нас саме.

Кина је већ лидер у зеленим технологијама попут производње енергије ветра и сунца. Надамо се да глобална сарадња на климатским променама може осветлити пут који води даљој сарадњи у овим областима. То захтева посвећеност мултилатерализму, међународном праву и глобалном систему који воде Уједињене нације.

Природно је да се нације такмиче за предност у разним областима, али не смеју изгубити из вида оно најважније - своју одговорност да будућим генерацијама предају чисту и здраву животну средину.

На пример, кратак престанак моторног кретања морем, ваздухом и копном у време пандемије довео је до подмлађивања флоре и фауне у многим областима и регионима због драстичног смањења отиска угљеника и општег загађења. Иако то не морамо нужно научити на тежи начин, пандемија је друга шанса и златна прилика да поправимо штету коју смо нанели на земаљској кугли.

По свему судећи, Кина ће имати кључну и водећу улогу у заштити природе у глобалним климатским питањима. Принцип о заједничкој, али различитој одговорности је неопходан за глобално климатско управљање, узимајући у обзир фазу развоја, економски ниво и технологију сваке појединачне земље. То је кинеско решење за унапређење глобалног управљања животном средином за будућност људи широм света и будућих генерација.

Пажљивим планирањем могу се постићи оба циља. Као што је председник Си Ђинпинг приметио у свом говору, заштита животне средине је заштита продуктивности, а побољшање животне средине побољшава продуктивност.

Сваки план за борбу против климатских промена мора у потпуности узети у обзир потребу људи за бољим животом и здравом животном средином. Морамо подржати међународни систем усредсређен на УН, поштовати циљеве и принципе постављене у Оквирној конвенцији УН-а о климатским променама (УНФЦЦЦ) и њеном Париском споразуму, и тежити остварењу Агенде 2030 за одрживи развој.

Аутор: Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије

(БН)