Здравство и јавна предузећа у дуговима до гуше

Одговарајући на посланичко питање посланице Јелене Тривић из Владе су навели да су према подацима Фонда здравственог осигурања РС и подацима које достављају  јавне здравствене установе укупна дуговања у јавном здравственом систему Српске на крају прошле године износила 1.078.200.244 КМ.

Дуг јавних предузећа, као дио укупног дуга Републике Српске, према прелиминарним подацима на крају 2020. године, износио је 982,5 милиона КМ.

Из Министарства финансија РС су пјаснили да од тог дуга, дуг јавних предузећа којима управља Влада РС износи 955,7 милиона КМ.

Највише дугују „Аутопутеви РС“ и то 493,3 милиона КМ, слиједи их „Електропривреде РС“ са 291,9 милиона КМ, затим „Жељезнице РС“ са 102,2 милиона КМ, док „Путеви РС“ дугују 68,3 милиона КМ.

Грабовац: Већина јавних предузећа би требала бити у позитивној зони

Дуг Инвестиционо – развојне банке РС износи 124,9 милиона КМ.

Извршни директор Удружења економиста „СWОТ“ Саша Грабовац каже за ЦАПИТАЛ да би управљање у јавном сектору могло и морало бити ефикасније и да је то сигурно један од разлога оволикух дугова.

„Постоји неколико узрока. Један је свакако неефикасно пословање јавног сектора из разлиичитих разлога. Врло често услуге које пружа јавни сектор имају социјални карактер тамо гдје не би требало. Тако смо имали ситуацију да су цијене струје једно вријеме биле доста ниже него у региону, а касније су повећане, поготово за привреду. Тиме су се смиривале социјалне тензије, а улога предузећа не би требало да буде социјална, већ је то улога фондова социјалне сигурности“, казао је Грабовац.

Проблем је, додаје, и неефикасно управљање у јавном сектору већ дуги низ година и да је то не само наш, већ и регионални проблем.

„На чело предузећа се доводе људи по политичкој линији, али на то би се чак и навикли да се ради о људима који су стручни. Надам се да ће се убудуће радити на побољшању селекције људи који управљају јавним сектором. Постоји огроман простор да губитак јавних предузећа буде мањи, а већина њих би, ипак, требала бити у позитивној зони“, нагласио је Грабовац.

Што се тиче здравства, каже, да и овдје има простора за рационалиозацију пословања, а да би са финансијским институцијама требало тражити начин да се ови дугови ријеше.

Влада више новца да на субвенције него што добије од дивиденде

Једно од питања Јелене Тривић односило се и на дивиденду коју јавна предузећа уплаћују у буџет РС. Према подацима Министарства финансија РС у задњих седам година та предузећа су у буџет уплатила 141,3 милиона КМ.

Скоро свих година исти су уплатиоци и своде се на три предузећа: „Гас РЕС“, Пензијски резервни фонд РС и фондове којима управља ИРБ. „Електропривреда РС“ и „Шуме РС“ у задњих седам година само су једном уплатили дивиденду у буџет РС и то ЕРС 2014. године, а „Шуме“ 2016. године.

С обзиром на износ субвенција које јавна предузећа сваке године добију из буџета јасно је да су она више на терету буџету него што доприносе развоју уплатом дивиденде.

Тако се само „Жељезницама“ сваке године из буџета исплати 25 милиона КМ и само је на њихове субвенције у протеклих седам година отишло више новца него што су сва предузећа уплатила дивиденде у буџет.

Поред тога милионске износе субвенција сваке године добијају и „Поште РС“ и „Аеродроми РС“.

Грабовац каже да за јавна предузећа профит не мора да буде главни циљ и да је у томе основна разлика између њих и приватних предузећа.

„С друге стране, субвенције неким предузећима су неопходне како би се одржала дјелатност која сама по себи није профитабилна. То су „Поште“ или „Жељезнице“. Можда би требало размишљати да ли је уопште потребан путнички жељезнички саобраћај који је неисплатив“, нагласио је Грабовац.

(Цапитал)