Илегална градња објеката је јавни интерес СНСД-а?!

Срећко Радишић, син власника фирме “Гранд Траде”, кума предсједавајућег Предсједништва Босне и Херцеговине Милорада Додика и пресуђеног криминалца Миле Радишића, велелепну “Кајак терасу” изградио је на јавној, градској површини!

Син Срећко Радишић не плаћа закуп јавне површине! Тиме је директно угрозио јавни интерес! Син Срећко пожалио се Републичкој управи за инспекцијске послове, јер је град Бањалука одлучио да му сруши нелегални објекат.

Први међу републичким инспекторима Милован Крчо одмах је реаговао за рачун породице и одгодио рјешење, наводећи да јавни интерес уопште није угрожен.

Надлежна градска одјељења већ су издала локацијске услове за привођење земљишта трајној намјени у складу са регулационим планом, али вршилац дужности директора инспектората Крчо, иза којег незаконитим одлукама стоји и Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, тачније министрица Сребренка Голић, сам је растумачио Закон о инспекцијама РС.

Невјешто растумачио и, рекли би тужиоци у пристојним земљама, храбро потписао закључак којим се отворено ставља на страну Радишића, а не јавног интереса.

Водећи рачуна о новчанику породице Радишић, која је бахато запосјела градски простор, прво се позвао на Срећкове ријечи да би “извршењем рјешења наступила знатна материјална штета”, а потом их и потврдио у образложењу сопствене незаконите одлуке.

Такође, Срећко се досјетио да покуша и да легализује спорни обејкат, али му нико од пријатеља из власти није рекао да је окаснио. 

Крчо каже:

“Одредбама члана 62. Закона о инспекцијама РС прописано је да се на образложен приједлог жалиоца изјављеног уз жалбу може дозволити да жалба одлаже извршење рјешења до донешења одлуке по истој, ако жалилац (Срећко Радишић оп.а.) учини вјероватним да би извршењем рјешења наступила знатна материјална штета која се на други начин не може отклонити, а одлагање се не противи јавном интересу.”

Закон је јасан за све: “…а која се не противи јавном интересу”, само не и за Крчу, који је превидио или је морао да превиди, зажмирио или је морао да зажмири на чињеницу да се Срећко одавно успротивио јавном интересу.

СРЕБРЕНКА ПРИЈЕ КРЧЕ

Министри и директори нису у фотеље смјештени да би штитили јавно добро, већ интересе тајкуна. То је свакако, у више наврата, доказала и министрица Голић.

Још крајем априла 2018. године усхићено је поздравила багер који је довела градска Урбанистичко-грађевинска инспекција како би срушила нелегално подигнут објекат стар – 30 година, а онда се забезекнуто питала:

“Зар је могуће да ви изградите објекат на земљишту које није ваше власништво, на земљишту које је власништво локалне заједнице из Републике Српске? Тај објекат (Клуб 122 оп.а.) је изграђен на земљишту у власништву града. Зар је могуће изградити тај објекат да нико никад није реаговао? Инспекција мора да ради свој посао. Значи, да обилази терен, да утврди бесправне објекте, да се утврди на чијем земљишту је објекат. Па нема нико право на било чијем земљишту, уколико он није власник, да гради било што”.

Високоморално је поручила:

„Дали смо сагласност за рушење, али се питамо како је неко могао да гради на туђој земљи“.

Градске прилике су се промијениле. Њен страначки колега Игор Радојичић, који је најчешће жмирио на око 15.000 нелегално изграђених објеката у Бањалуци, отишао је у политичку историју града. Срећку се посрећило па је, за вријеме “спавања” прошлог градоначелника, на градској земљи, нелегално подигао велелепну “Кајак терасу”.

Градска управа сада је одлучила да је сруши па је објекат запечаћен 11. марта. Дан касније реаговала је и Голићева. 

У потпуности је поништила првостепено рјешење и спис предмета вратила градској администрацији на поновни поступак, с обзиром на то да је, како је истакла, приликом доношења рјешења “дошло до више грубих повреда материјалних прописа и процесних закона”.

Међутим, оглушила се о обиман спис Градске управе у којем је доказано да Срећко нема баш увијек толико среће. Градски инспектори су јој узвратили:

“Изјава министрице за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренке Голић је недопустиво и грубо вријеђање поступајућег инспектора, који овај посао обавља већ дуги низ година. Увидом у спис Одјељења за просторно уређење, гдје се водио поступак легализације, утврдили смо и записнички констатовали да је објекат грађен након ступања на снагу Закона о легализацији. Ово је видљиво из урбанистичко-техничких услова урађених од стране ЦПК у новембру 2018. године, а који су се односили на изградњу предметног објекта, односно на изградњу. У наведеним урбанистичко-техничким условима уложен је записник о извршеном увиђају на лицу мјеста од 6.11.2018. године, у којем је констатовано да се на предметној локацији налази зелена површина са помоћним објектом. Такође у урбанистичко-техничким условима постоје фотографије предметне локације са којих је такође видљиво да се ту налази зелена површина, те да радови нису започети.”

Радишићи су потом, у позамашном саопштењу, понављали мантру власти о “елементарном незнању”, а на тендер за рушење ниједна фирма није смјела да се пријави.

Сребренки Голић, још актуелној министарки, ово није био први пут да штити тајкуне. То знање одлично је показала приликом нелегалне градње “Делта планета” утајивача пореза Мирослава Мишковића, о чему је Журнал опширно писао.

(Журнал)