У недоумици сте? Овако се честита Ускрс Или Васкрс?

Поздрав који православни хришћани упућују једни другима поводом овог празника требало би да гласи: Христос васкрсе или Христос воскресе, а не би требало користити Христос васкресе, Христос воскрсе или Христос васкрс и слично.

Облици Васкрс, Васкрсеније, васкрснути, васкрсе (у значењу ускрсну) припадају старом српском црквеном и књижевном језику, који се до средине XВИИИ века употребљавао у српској средини, односно у свим крајевима под управом Српске православне цркве.

То је тзв. српскословенски језик – српска редакција старословенског језика (језика превода богослужбених књига са грчког на језик солунских Словена, средином ИX вијека). Српска редакција старословенског језика (изговор старословенског у духу српског језика, тј. на српски начин) настала је у вријеме када су Срби у својој средини примили словенско богослужење и словенску писменост (током X, а најкасније до првих деценија XИ вијека).

Од тада па до првих деценија XВ века Срби су поменуте ријечи изговарали са полугласником иза почетног "В", а од XВ вијека па надаље изговарају их са "А".

Српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином XВИИИ вијека замијенили руским црквеним језиком (тзв. рускословенским). Од средине XВИИИ вијека до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику ријечи о којима говоримо изговарају се на руски начин (са "О" у првом слогу):

- Воскресеније, воскреснути, воскресе.

Ријеч Ускрс припада српском народном језику, у којем је у веома давно време почетно "У" добијено од старог почетног "В" (иза кога је следио тврди полуглас). Тако данас имамо Ускрс (српско народно), Васкрс (старо српско књижевно и црквено) и Воскресеније (данашње српско црквено).

У поздраву се није уобичајио народни изговор Христос ускрсну. Сачувано је старо српско црквено (српскословенско) Христос васкрсе и данашње црквено (рускословенско) Христос воскресе.

Остали облици који се чују, а које смо помињали (Христос воскрсе/васкресе/васкрс) не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику.

(Новости)

Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник, па се данас може чути и Васкрс(еније), васкрснути, поред Воскресеније, воскреснути  и сл.