Институције троше новац без икакве контроле у Српској

Након објављених ревизорских извјештаја, обавеза институција је реализовати ревизорске препоруке, што у великој мјери изостаје. Такође обавеза Одбора за ревизију Народне скупштине Републике Српске је организовати јавна саслушања ревидираних институција – што се у пракси не дешава.

Кроз Анализу, ЦЦИ упозоравају да приступ процесу јавне ревизије у Републици Српској, треба бити знатно одговорнији од стране ревидираних институција и Одбора за ревизију НСРС. За период од 2016. до 2019. година, Главна служба за ревизију, је закључно са децембром 2020. године објавила 267 извјештаја о финансијској ревизији институција у Републици Српској од којих највише чине корисници буџета, (њих 127).

За финансијске извјештаје у периоду од 2016 – 2019. године дато је 106 позитивних, 145 мишљење с резервом и 16 негативних мишљења.

Забрињавајуће је да 51% мишљења с резервом, и додатних 7% негативних мишљења, указује да ревидирани субјекти и даље у значајном броју не раде у складу са законима и другим прописима те да је њихова финансијска дисциплина још увијек недовољна.

Оно што би помогло спријечити даље понављање сличних или истих пропуста јесу јавна саслушања пред надлежним Одбором у Народној скупштини РС која требају омогућити учешће јавности, медија и организација цивилног друштва. То би била прилика да ревидиране институције појасне уочене недостатке, те покажу одговорност и озбиљност у раду, преузимајући обавезу реализације препорука које би довеле до отклањања недостатака.

Такође, Одбор за ревизију може да предложи Народној скупштини смањење буџета буџетских корисника, на основу налаза и препорука из извјештаја о ревизији.

Међутим, оваква јавна саслушања изостају, што у најмању руку значи неиспуњавање законом прецизиране улоге Одбора за ревизију Народне скупштине Републике Српске а у коначници доводи до непостојања контроле трошења јавног новца.

Нажалост, посљедње јавно саслушање ревидираних институција са укључивањем јавности организовано прије 10 година – што неоспорно указује да улога Одбора за ревизију НСРС у контроли трошења јавног новца није довољно искориштена, чиме се додатно отвара простор неодговорном трошењу новца грађана Републике Српске и могућој корупцији, наведено је у анализи ЦЦИ.

С обзиром да је Главна служба за ревизију доставила све коначне ревидиране извјештаје, јасно је да Одбор за ревизију није поступио према свим извјештајима како је то прописано Пословником о раду, Смјерницама Одбора и Закону о ревизији. Очигледан је примјер негативан ревизорски извјештај за АПИФ, који није разматран у Народној скупштини, пред посланицима.

Додатно, забрињава чињеница истичу у ЦЦИ, да је Главна служба за период 2016 – 2019. год. упутила чак 2172 препоруке ревидираним институцијама. Међутим, од 1672 препоруке за период 2016 – 2018. год. само 23% посто препорука је реализовано до краја 2020. године. Ово упућује да не постоје јасно прописане санкције за непоштивање препорука, што поједине ревидиране институције очигледно користе и не поступају по упућеним препорукама.

У овом контексту, битно је истаћи, да успјех ревизије не зависи само од рада Службе за ревизију, него је кључна обавеза дјеловања осталих институција, попут тужилаштава, парламента, политичких актера и у коначници и судова. Тим поводом, Центри цивилних иницијатива позивају на унапређење процеса јавне ревизије у Републици Српској.

Корак ка успјешнијој контроли трошења јавног новца биће сигурно одлука Одбора за ревизију да организује јавна саслушања уз присуство медија и заинтересоване јавности, као и коначне активности парламената, тужилаштава, политичких партија и судова да користе процес јавне ревизије и раде у корист свих грађана и грађанки, истакли су и ЦЦИ.

(БН)