„Еко Топлане“ незаконито наплаћују гријање

Ово предузеће је на суду добио Бањалучанин настањен у Булевару Десанке Максимовић.

 „Еко Топлане“ су му мјесецима упорно слале рачуне иако их је он писмено обавијестио како не жели њихове услуге, сматрајући да није у обавези да их користи јер са  „Еко Топланама“ нема, нити жели да потпише уговор о снабдијевању.

Спор је настао 2018. године када су „Еко Топлане“ од старе „Топлане“ преузеле систем даљинског гријања и њене кориснике.

Закон о облигационим односима РС то дозвољава, али само у случају када је трећа страна, у овом случају корисник гријања сагласан.

„Међутим, тужилац никада није пристао на уступање уговора закљученог са Топланом и не постоји правни основ да тужилац буде дужник по основу испоруке топлотне енергије сасвим другом лицу, када са истим није закључио уговор нити пристао на уступање уговора закљученим са Топланом“, наводи се у пресуди у посједу портала ЦАПИТАЛ.

У складу са тим, суд је утврдио да корисник није у облигационом односу, односно дужничко-повјерилачком односу према „Еко Топланама“ због чега је ослобођен плаћања рачуна.

Из „Еко Топлана“ су своје понашање правдали чињеницом да је Скупштина града Бањалука својим одлукама прописала услове и начин на који се ова услуга пружа, гдје не постоји никаква обавеза за уступањем уговора који би корисници одобравали јер услугу врши само један субјект на подручју града.

„Тужилац (корисник) је одбио да закључи нови уговор од стране новог испоручиоца иако је био обавезан да закључи уговор, а није поднио захтјев за раскид уговора“, тврдили су они.

Међутим, Суд сматра како одлука Скупштине града Бањалука, на коју су се позивали у „Еко Топланама“, није извор облигација па иста не може бити од утицаја на уговор о испоруци топлотне енергије.

Није спорно да је Скупштина града овлаштена да својом одлуком прописује услове и начин обављања комуналне дјелатности производње и испоруке топлотне енергије, као ни да повјери обављање комуналних дјелатности одређеном привредном субјекту. Међутим, ова овлашћења не одређују ко ће бити корисник комуналне услуге нити могу утицати на одлуку грађанина да ли ће закључити уговор о испоруци топлотне енергије.

Иначе, „Еко Топлане“ су тек у новембру 2019. године због неплаћања искључиле овог потрошача са даљинског гријања. То је према оцјени Суда такође проблематично.

„Тужена (Еко Топлане) је након што је обавијештена да тужилац (корисник) не жели да са њом закључи уговор поштујући начело савјесности и поштења и добрих пословних обичаја требала истог искључити са система гријања, а не наметати му обавезу ступања у уговорни однос и наставити га задуживати“, оцјењује Суд у својој пресуди.

Подсјећамо, и Уставни суд РС је оспорио Одлуку о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије коју је усвојила Скупштина града, а којом се стари корисници гријања „буквално“ приморавају да користе услуге касније основане “Еко топлане”.

Према тој Одлуци, корисник гријања уколико одбије да закључи уговор, а топлотна енергија се испоручује, он остаје у обавези да плаћа трошкове топлотне енергије.

У Одлуци Уставног суда се наводи како је тиме нарушен принцип аутономије воље уговорних страна, гдје се кориснику, и поред одбијања да закључи уговор, топлотна енергија испоручује и наплаћује.

Адвокат Вања Лакић која је правни заступник тужиоца каже за ЦАПИТАЛ како је од почетка била убјеђена да ће ова парница отићи у корист њеног клијента.

“Пресуда је јако добро образложена због чега са правне стране не постоји могућност или је веома мала могућност њеног укидања или преиначења”, каже она.

Додала је и како је везано за овај процес од стране својих колега чула изјаве које су имале јако лоше конотације, али да се на њих није освртала.

Из “Еко Топлана” су поручили како је ријеч о првостепеној пресуди, те најавили жалбу.

“У оваквим случајевима до сада је пресуђивано увијек у корист Еко топлана Бањалука у другом степену, о чему у прилог говоре и правоснажне пресуде“, казали су они.

(Цапитал)