Најновије
23:13 Пуцњава у Будви: Убијена једна особа, трага се за двије 22:40 Одређен притвор брату бившег премијера Мађарске 22:38 Партизан се дуго мучио, па савладао Басконију у Арени 22:02 Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина 21:48 Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској 21:07 Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа 21:01 МУП се огласио о хапшењу бившег министра Басте 20:52 Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи 20:35 Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске 19:55 Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници

Чернобиљ 35 година касније: Пријети нова експлозија?

Научници који прате стање у напуштеној нуклеарној електрани Чернобиљ открили су физионе реакције у комори којој не може да се приђе.

Свијет
Чернобиљ 35 година касније: Пријети нова експлозија?

Они су изразили су забринутост да би могло да дође до новог инцидента, јављају светски медији.

Анатолиј Дорошенко из Института за безбедносне проблеме у нуклеарним електранама у Кијеву истакао је да је од 2016. године регистрован пораст емисије неутрона за 40 одсто у једној од комора.

Овај научник је то изјавио прошле недеље током састанка на коме је било речи да се можда размонтира стари нуклеарни реактор, јавља "Сциенце магазине", а преноси "Индепендент".

Дорошенко и његове колеге сада прате стање уранијума који је затрпан у комори 305/2, како би утврдили да ли би могли да утврде да ли ће то гориво само да се стабилизује, или да ће за то бити неопходна "опасна интервенција" како би се решила све опаснија ситуација.

Како се наводи, овај поступак могао би да укључује бушење у комору коју нико није видео последњих 35 година када је дошло до ужасне нуклеарне несреће у електрани чије последице се осећају и дан данас. Сматра се да је тај инцидент из 1986. године највећа еколошка катастрофа у историји нуклеарне енергије, а како би се санирале последице, научници су тада ту коморили преливали гадонилијум нитратом како би "упили" неутроне и спречили даље реакције.

Максим Савелијев, који такође ради у кијевском Институту, истакао је да је тешко проценити тежину ситуације пошто у недоступној комори нема сензора који бележе неутроне.

"Имамо само претпоставке", рекао је Савелијев.

"Постоје многе ствари које нису сигурне. Међутим, не можемо да искључимо могућност нове несреће", додао је он.

Овај научник је предложио да се пошаљу роботи у ту тај део електране који могу да издрже велики степен радијације као и влаге како би инсталирао сензоре за неутроне и температуру у комори. Такође, ти роботи би могли да узму узорак који би научницима дао јаснију слику шта се дешава у неприступачном делу електране.

Подсећања ради, електрана се састојала од 4 реактора типа РБМК-1000, а сваки од њих производио је један гигават електричне енергије. Према тврдњама познаваоца прилика, сва четири реактора заједно су тада производили око 10 одсто укупне потрошене електричне енергије у Украјини. Прва експлозија на четвртом реактору 26. априла 1986. године проузроковала је даље експлозије које су праћене ослобађањем велике количине радиоактивног отпада у атмосферу.

Радиоактивни облаци прекрили су готово целу Европу, а више од 100.000 особа евакуисано је из те области.

Град Припјат у коме се налази та електрана данас је напуштен и смештен је у центру забрањене зоне. Нуклеарна електрана је затворена је 15. децембра 2000. године.

(Б92)

Коментари (4)

Илија

Све нуклеарне електране треба позатварати под хитно, једна велика опасност за човечанство.

Рефа

Нема проблема, струја це бити 1 КМ/кWх.

Ре

Човјек Човјеку је нај већа опасност.

Крис

Питање је на који нацин то урадит. Пошто и струцњаци немају рјесење.

Величина текста