„Гранд траде“ остао без еколошке дозволе за комплекс у центру Бањалуке

У „Техничко-еколошком заводу“ Бањалука навели су да је „Гранд траде“ за предметни комплекс имао еколошку дозволу издату 26. децембра 2014. године.

„Инвеститор није извршио њену обнову у складу са одредбама Правилника о поступку ревизије и обнављања еколошких дозвола, стога је у обавези да поново покрене цијели поступак прибављања еколошке дозволе“, навели су заводу.

Тај завод урадио је поводом тога Претходну процјену о утицају на животну средину за пројекат урбаног развоја, односно комплекс пословно-стамбених објеката у Бањалуци који гради „Гранд траде“.

У том документу се наводи да је за наведену инвестицију предузеће „Стиллинг“ Бањалука израдило УТУ услове 2007. године и на основу те документације Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС је 2011. издало локацијске услове.

Затим су у септембру 2009. године допуњени УТУ услови, а по питању дефинисања фазности формирања грађевинске парцеле.

У „Техничко-еколошком заводу“ су навели да ће се редосљед грађења објеката у оквиру комплекса одредити накнадно.

У том заводу су процјењивали утицај на здравље становништва, на квалитет ваздуха, воде и земљишта, утицај на буку и утицај на климатске параметре.

„На основу анализе идентификованих утицаја могуће је донијети генерални закључак да су утицаји овог објекта на животну средину такви да се специфицираним мјерама могу довести у прихватљиве границе. Изградња и експлотација комплекса може се прихватити са становишта могућих утицаја на животну средину, те на  основу извршене процјене идентификованих утицаја и дефинисаним мјерама за спречавање/смањење идентификованих емисија и утицаја, рад овог објекта може организовати у складу са свим позитивним начелима заштите животне средине и мјерема које ће бити дефинисане у еколошкој дозволи“, навели су у заводу.

Подсјећамо, Радишић у такозваном Пицином парку гради пословни објекат чији је дио већ купио М:тел и Лутрија РС.

Радишић је крајем 2013. године осуђен на три године пред Окружним судом у Бањалуци због тога што је манипулисањем цијенама Медицинске електронике, те подстрекавањем и ширењем лажних информација оштетио Републику Српску за више од 550.000 евра.

Он је искористио „пропуст“ полиције и тужилаштва да против њега покрену и финансијску истрагу, па је у међувремену тужио Инвестиционо-развојну банку (ИРБ) РС јер му није вратила 183.000 КМ којима је купио акције Медицинске електронике, а које су, након што је осуђен на казну затвора враћене ИРБ-у.

На издржавање казне затвора у Казнено-поправни завод (КПЗ) Туњице у Бањалуци јавио се 18. новембра 2015. године, и то након што је готово девет мјесеци био у бјекству. Претпостављало се да је боравио у Србији.

Почетком октобра 2017. године пуштен је на слободу.

(Цапитал)