Нови намети: Струја ће у БиХ три пута поскупљивати?!

ПРВО ПОСКУПЉЕЊЕ ВЕЋ НАЈАВЉЕНО

Поскупљење струје је данас најављено у Федерацији БиХ и то за минимално 15 посто.

Како су навели у Електропривреде БиХ на овај корак ће бити приморани ако се прихвате захтјеви рудара за реструктуирањем рудника угља на плану људских ресурса.

Реаговао је одмах и Синан Хусић, предсједник Синдиката радника рудника ФБиХ поручивши да не види никаквих додирних тачака између захтјева рудара и цијене електричне енергије. Истакао је и да није далеко 20. мај и 7 сати када ће бити реализоване одлуке Управног одбора Синдиката радника рудника Федерације БиХ о генералном штрајку седам рудника у саставу Концерна.

У Републици Српској је још у фебруару мјесецу из Електропривреде поручено да ће на прољеће струја поскупити у “малом” проценту.  Тада је директор ове компаније Лука Петровић објаснио да би потрошачима који имају рачун од 50 КМ повећање износило мање од две марке, али и да би неки потрошачи били изузети од поскупљења.

Само мјесец дана касније је изјавио да од поскупљења неће бити ништа док не прође пандемија.

ДРУГО ПОСКУПЉЕЊЕ- ЗАКОН О АКЦИЗАМА

Друго поскупљење струје донијеће нови Закон о акцизама у Босни и Херцеговини чији је нацрт тренутно у припреми.

Нацрт  доноси нове акцизне производе, попут електричне енергије, чиме ће директно бити погођени предузетници, а индиректно, увјерени су економисти, и индивидулана домаћинства.

Предсједник Одбора за привреду и финансије СДС-а Славиша Раковић је јасан- слиједећи европске директиве, БиХ мора увести ову врсту акциза. Европским прописима је, појашњава за БУКУ, предвиђено да 50% наплаћеног износа акцизе (најмање) мора да се користи за развој и инвестиције у сектору енергетике, док преостали износ може бити приход буџета.  

Ово код нас аутоматски поставља питање о одрживости накнаде за обновљиве изворе енергије коју већ плаћамо. 

Као и у свему, наглашава Раковић, акцизна политика БиХ је по намјери добра а у пракси наопака. “Очекујем да целокупан износ падне на терет грађана, а уз то не треба мислити да неће доћи и до поскупљења због притиска произвођача. Овај проблем, ако буде парцијално рјешаван не може донијети ништа добро грађанима, јер без свеобухватне фискалне реформе можемо очекивати само раст пореског терета, а само симболичан раст примања грађан”, закључује Раковић.

Ратко Ковачевић, потпарол Управе за индиректно опорезивање за БУКУ каже да је још увијек прерано о свему говорити јер ће тек након израде самог нацрта Закона о акцизама, исти кренути у процедуру усвајања прво пред Управни одбор Управе за УИО, након тога у Савјет министара БиХ и Парламент БиХ.

"Тек ће у самом процесу усвајања, владајуће политичке структуре одредити који су то акцизни производи и које стопе акциза ће бити у новом закону”, каже за БУКУ Ковачевић. Мишљења је да не треба све гледати тако црно подсјећајући уједно и на случај сусједне Хрватске која је и као чланица ЕУ добила три године да усклади акцизе на дуван како би у коначници задовољила директиве Европске уније.

ТРЕЋЕ ПОСКУПЉЕЊЕ-ТАКСА ЗБОГ Ц02

Али највећи удар на цијену електричне енергије могао би да буде оставаривање најава ЕУ да ће западнобалканској шесторки (ЗБ6) увести таксе због емисија угљен-диоксида.

О овој такси се приче већ двије године, а сада је њено увођење сасвим извјесно.

“Средином ове године очекује се регулација таксе, али мислим да ће ступити на снагу 2023. године, но видјећемо”, рекоа је за БУКУ економиста Вјекослав Домљан.

Подсјетимо, Европска унија планира декарбонизовати цијелу привреду до 2050. године због ЦО2 емисија.

То значи да ће термоелектране у Европи бити затворене најмање до 2035. или евентуално 2040. године.

Босна и Херцеговина, која је у новембру 2020. године потписала Декларацију о Зеленој агенди за Западни Балкан, која између осталог подразумијева подстицање таксе на емисију угљен-диоксида, истовремено улаже у градњу термоелектрана. Тако ће се, упркос овом потпису, али и противљењу представника Европске уније, стручњака из енергетског сектора, Енергетске заједнице и еколога, градити Блок 7 у Тузли.

Радови би требало да почну у новембру, а ријеч је о једном од два посљедња пројекта термоелектрана у широј Европи.

Напомиње да ћемо тада доћи у сценариј да Електропивреда неће бити у могућности да враћа кредит и онда се покреће гаранција, а тада ће грађани враћати кредит за који су ови наши политичари дигли руку. 

(Бука)