Зашто расте цијена станова у БиХ иако продаја пада?

У првом кварталу 2021. године продато је у БиХ укупно 618 нових станова, према подацима Агенције за статистику БиХ, што је мање за 2,2 посто у односу на исти квартал 2020. године.

Истовремено, просјечна цијена продатих нових станова повећана је за 8 посто
и износила је у првом кварталу 2021. године 1.801 КМ.

Посматрајући упоредне податке о структури цијене продатих станова у овој и прошлој години, Индикатор.ба дошао је до закључка да је до раста просјечне цијене квадрата дошло захваљујући расту трошкова.

У односу на 2020. годину грађевинске компаније морале су издвојити више новца за грађевинско земљиште, због поскупљења грађевинског материјала на тржишту поскупила је и цијена градње, а и остали трошкови били су већи него лани.

Тако су у цијену квадрата у првом кварталу ове године градитељи станова морали у просјеку уградити 185 КМ за куповину грађевинског земљишта, а у истом периоду лани су за земљиште издвајали 153 КМ.

Највећа ставка у градњи станова, цијена градње са укљученом добити извођача, у овој години износила је 1.141 КМ, а лани је била 1.064 КМ.
Несумњиво да је на то почело утицати и поскупљење грађевинског материјала које се осјетило почетком ове године због поремећаја на тржишту изазваних пандемијом коронавируса.

На крају, на већу просјечну цијену станова имали су утицај и повећани остали трошкови који су на почетку ове године износили 475 КМ, а лани су били 412 КМ.

У остале трошкове убрајају се прибављање одобрења за грађење, пројектовање, премјеравање земљишта, стручни надзор, различите таксе и порези, осигурања, камате на кредит, ПДВ, као и трошкови и добит пословног субјекта који је наручио градњу ради даљње продаје на тржишту.

Из података није видљиво колика је добит инвеститора и градитеља у цијени новог стана, па је непознато да ли је и колико ако јесте то утицало на већу цијену квадрата.

Наравно, на цијену станова понајвише утичу тржишни токови, а недостатак понуде новоградње један је од битних фактора који одржава цијене високим, док је потражња у условима пандемије и даље јака због рада од куће, потребе за изолацијом и живљења у угоднијем природном окружењу.

Учесници на тржишту такођер кажу да власници некретнина у вријеме пандемије оклијевају да спусте цијене па чак и апстинирају с тржишта, чиме додатно врше притисак на ионако недовољну понуду некретнина. 

(индикатор)