Пријете нова поскупљења животних намирница

Уљарице и житарице представљају тржишна добра која су изузетно осјетљива на глобалне догађаје те је у времену пандемије коронавируса, нарушених економских прилика, смањења свјетских залиха и велике потражње дошло до континуираног раста њихових цијена.

Међу најзаступљенијим житарицама је свакако пшеница, а према економским показатељима тона ове ратарске културе данас кошта између 236 и 275 еура и претпоставке су да се на таквим износима неће стати. Према упозорењима стручњака из области економије и трговине, оваква повећања одразиће се и на бх. тржиште.

Економски аналитичар Адмир Чавалић у разговору за Клиx.ба каже да су се сходно пандемији коронавируса, Кина, али и неке друге земље, одлучиле за повећање властите залихе и то прије свега житарица за људску прехрану.

"Попут повећаног улагања у здравство, ово је очекивано понашање, разумијевајући да смо прошле године имали непланиране, вјештачке несташице услијед затварања граница. Одређене земље попут Аргентине и Русије циљано ограничавају властити извоз, што је додатни узрок повећању цијена. Не смијемо занемарити ни опште повећање транспортних трошкова, бродског превоза посебно, што неминовно води расту цијена. Временски услови такође нису охрабрујући, иако модерна пољопривреда развојем технологија све мање зависи од наведених. Све у свему, на глобалном нивоу имамо један сплет негативних фактора који у комбинацији утичу на рекордно високе цијене уљарица и житарица. Тржиште кроз берзе само реагује на те факторе/феномене", каже нам Чавалић.

Босна и Херцеговина је мала и отворена, од увоза зависна економија, што, према Чавалићевим ријечима, подразумијева да глобални раст цијена увијек носи одређене ефекте на домаће тржиште.

"Вјероватно да ће се то одразити на повећање цијена основних животних намјерница, прије свега на бази датих добара. У перспективи, ово нарушава ионако низак животни стандард наших грађана. Очекивани раст од 2,8 посто за ову годину не нуди потенцијал компензације, нити оптимизма", упозорава Чавалић.

Механизми којим би се негативан тренд могао спријечити или евентуално ублажити лежи у систему робних резерви који у БиХ није развијен.

"Овај систем није интегрисан, нема стратешке одреднице дјеловања и неријетко је подложан разним аферама (у вези набавки прије свега). Мислим да је домаћа политика и на одређени начин одустала од система робних резерви. Разумијевајући да су политике ограничавања цијена апсолутно погрешне, а чему смо недавно свједочили у Федерацији Босне и Херцеговине, једино што нам остаје у кратком року јесу робне резерве. Дугорочно, морамо унаприједити пословни амбијент односно створити претпоставке за развој наших компанија и оснаживање привреде", сматра Чавалић.

Поскупљење цијена основних животних намирница невољно дочекују у Клубу потрошача Тузланског кантона, из којег поручују да је овакав тренд тешко прихватљив бх. потрошачима који у актуелном времену имају изузетно ниска или нередовна мјесечна примања.

"Ми смо у марту, априлу и мају, сходно познатој пракси пражњења силоса за дочек нових количина, очекивали пад цијена житарица и уљарица на берзама, али њих и даље држе земље од којих ми увозно зависимо јер нисмо произвођачи, већ дневно увозимо шлепер по шлепер, напримјер пшенице. Стратешке робе немамо на робним резервама и то је проблем за којим надлежни не маре", каже нам предсједница Клуба потрошача ТК Гордана Булић, која тренутну ситуацију оцјењује изразито тешком.

Актуелне цијене основних животних намирница Булић оцјењује несразмјерним у односу на мјесечна примања бх. грађана, међутим, њих намеће и тржишни положај наше земље који није повољан.

"Информације из других земаља нама показују да су неки прехрамбени производи, напримјер у Њемачкој, гдје људи зарађују много више, знатно јефтиније него код нас који живимо са 600, 700 или 800 марака мјесечно. Али, морамо бити свјесни да смо мало тржиште, да увозимо незнатне количине те да управо на основу тога снабдјевачи и формирају цијене. Оне не могу бити исте за земљу која набавља робу за 100 и за ону која купује за три милиона људи", појашњава Булић.

Континуирано повећање цијена намирница у Босни и Херцеговини биљежило се у протеклим мјесецима, а због нарушених економских прилика усљед пандемије коронавируса,  је поново покренут пољопривредни тренд обрађивања земље и садње воћа, поврћа те одређених житарица.

"Људи су се томе посветили из нужде, како би себи обезбиједили дио хране. Можда та нужда буде имала и један позитиван ефект на будућност, како би се људи вратили својим коријенима и традицији. Штета је да наше њиве остану неузоране или непокошене те да немамо домаће намирнице", сматра Булић.

За разлику од основних животних намирница, на бх. тржишту и даље је евидентан пад цијена производа који се данас налазе у другом плану, попут одјеће, обуће, намјештаја, кућних апарата и слично.

(Клиx)