Ови посланици су узели отпремнине и наставили да примају плату

Током протекле деценије исплаћено је скоро 440 хиљада КМ за одлазак у пензију 15 политичара из три државне институције. Већина њих је након тога наставила радити те уз пензију примати и плату.

Бариша Чолак и Јаков Галић, делегат и посланик у домовима Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ), добили су током пандемије корона вируса отпремнине за одлазак у пензију, али су се одмах вратили међу стално запослене.

Иако је у ово вријеме кризе и неизвјесности посланик Дамир Арнаут три пута у Државном парламенту предлагао да се умање примања функционерима како би се уштедио јавни новац, његови приједлози нису прихваћени.

Ту идеју нису подржали ни Чолак ни Галић, који су у том периоду из буџета добили по 29 хиљада марака отпремнине за одлазак у пензију.

За 15 функционера Парламента, Савјета министара и Предсједништва БиХ исплаћено је 436.767 КМ за отпремнине од почетка 2010. до краја марта 2021. године. Већина њих је након тога остала на функцијама те уз пензију прима и плату.

Уз Галића и Чолака и: делегати Средоје Новић и Душанка Мајкић, заступник Небојша Радмановић те бивши државни парламентарци Мирсад Мешић, Крстан Симић, Бошко Томић, Петар Кунић и Бериз Белкић су одлучили наставити са радом након што су добили отпремнине.

Тако им је омогућено да до краја марта 2021. године, не рачунајући отпремнине, из буџета државних институција зараде још 2,31 милиона КМ.

Највише новца је исплаћено државним парламентарцима који имају моћ да одлучују о уштедама у држави – њих десетеро је добило двије трећине укупног износа.

„Наставити бити посланик, океј, али неспојива је, или бар треба бити, отпремнина и наставак примања плате, јер циљ отпремнине је да вам олакша транзицију из запослене особе у пензионера. То је сврха отпремнине. То није награда“, каже посланик Дамир Арнаут за Центар за истраживачко новинарство (ЦИН).

Отпремнина, плата и пензија

Изабрани и именовани функционери, као и други запослени у државним институцијама, имају право на отпремнину на основу Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ и Одлуке о начину и поступку остваривања права на отпремнину приликом одласка у пензију у институцијама БиХ.

Износ у висини шест нето плата исплаћује им се по „сили закона“ након навршених 65 година живота и 20 година радног стажа или 40 година стажа.

У државним институцијама је од почетка 2010. до марта 2021. године исплаћено 17,5 милиона КМ за одлазак у пензију 1.973 запослених. Међу њима су највеће отпремнине добили изабрани и именовани званичници, захваљујући просјечним платама од близу 4.800 КМ.

Бивши директор Јавног предузећа „Шуме Српске“ Јаков Галић изабран је за посланика у Представничком дому ПСБиХ на општим изборима 2018. године преко компензацијске листе. Он сматра да су примања државних функционера „енормна“ и да нису примјерена резултатима њиховог рада.

На имовинској картици уочи избора је написао да има некретнине вриједне 570.000 КМ и породичну фирму коју је процијенио на шест милиона КМ.

„Ја сам први пут у овом парламенту и заиста сам био врло изненађен огромним примањима“, рекао је Галић, напомињући да би „сутра гласао да тих примања уопште нема“ и да у Парламент дођу стручњаци који могу да допринесу „смиривању страсти и опоравку економије“.

Међутим, он је прошле године два пута гласао против Арнаутовог приједлога којим би биле смањене накнаде за отпремнину приликом одласка у пензију. Против је гласао, како тврди, као дио коалиције. „Таква су правила, нажалост.“

Галић је четири дана након добијене отпремнине опет активирао статус стално запосленог посланика у Представничком дому ПСБиХ и уз пензију наставио примати редовну плату.

„Што се мене тиче, ја не бих ишао у пензију док се не заврши овај мандат. Што се мене тиче, то је апсолутно исправно јер ја сам гледао ове листе – и даље се издваја и за пензионо и за здравствено – то је, по мени, нонсенс“, коментарисао је Галић.

Он је од маја 2020. године, када је добио 28.997 КМ отпремнине, стекао право на пензију и наставио радити за мјесечна примања од око 5.500 КМ.

И делегат у Дому народа ПСБиХ Бариша Чолак је почео радну пензију. Почетком марта 2021. године добио је 29.112 КМ отпремнине и наставио радити за мјесечна примања од 5.565 КМ, уз право на пензију.

На комфоран положај парламентараца и након одласка у пензију није имао коментар.

Различита права радника

Изабрани и именовани функционери у институцијама БиХ, захваљујући одлукама Уставног суда Републике Српске  из 2013. и Уставног суда Федерације БиХ из 2019. године, имају право на исплату пензија за вријеме мандата, једнако као и пензионери запослени у другим дјелатностима.

Душанка Мајкић је као посланик у Представничком дому ПСБиХ у јуну 2015. године добила 28 хиљада КМ отпремнине и наставила радити до данас.

Откако је пензионисана, примила је 386.649 КМ на име плата и накнада из буџета, а у имовинском обрасцу Централне изборне комисије је навела да јој је годишња пензија за 2018. износила 13.200 КМ.

“Зашто би посланик имао различит третман у односу на све друге? Је ли то дискриминација нека? Зашто бих ја била кажњена зато што сам у Парламенту?”, рекла је Мајкић за ЦИН, напомињући да отпремнина као институција треба да припада свакоме.

Између функционера у институцијама БиХ и запослених у ентитетима свакако има разлике, али не оне о којој говори Мајкић.

У Републици Српској је ван снаге Општи колективни уговор, али се примјењује Одлука о утврђивању увећања плате, висине примања по основу рада и висине помоћи раднику коју је донијела Влада РС.

Средоје Новић, бивши државни министар цивилних послова, добио је у марту 2015. отпремнину од 28.748 КМ. Након тога је ангажован као делегат у Дому народа ПСБиХ и на тој функцији је до 31. марта ове године зарадио још 412.466 КМ буџетског новца.

„Апсолутно!“, одговорио је Новић на питање новинара ЦИН-а да ли је од 2015. године све вријеме примао упоредо плату и пензију. Његова мјесечна примања износе око 5.600 КМ, а у имовинском обрасцу Централне изборне комисије БиХ уочи Опћих избора 2018 написао је да је те године примио 23.640 КМ пензије.

„ Ви нисте добили ту отпремнину због рада док сте били министар или посланик, већ сте је добили за 40 година стажа“, каже Новић.

Радно активни пензионери

Највећи износ отпремнине у претходној деценији је добио бивши члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић. Он је 2014. године примио 34.130 КМ отпремнине. Након тога је наставио радити –  прво као делегат у Дому народа а потом и као посланик у Представничком дому. За то вријеме је до краја марта ове године зарадио више од 430 хиљада КМ.

„О својој отпремнини сам испричао све. Сви знају све. Немам више шта да кажем“, рекао је Радмановић који је у својој имовинској картици пријавио и годишњу пензију од укупно 13.500 КМ за 2018. годину.

Нешто мањи износ за одлазак у пензију је 2011. године добио бивши државни посланик Петар Кунић – 30.169 КМ. У том периоду је био предавач на Правном факултету Универзитета у Бањалуци.

„Професори Универзитета (у Републици Српској, оп. а.) могу до 68. године радити, послије тога морају у пензију. Једино је специфичан случај кад су посланици у Парламенту, јер они припадају такозваном општем правном режиму“, објаснио је Кунић.

Он сматра да би политичарима који остваре право на отпремнину, односно пензију, требало бити омогућено да наставе радити до краја мандата, али да у том случају не би требали имати право на исплату пензија.

„Требало би законом забранити ту могућност“, рекао је Кунић који је након мандата у Парламенту 2016. и 2017. године био декан Правног факултета у Бањалуци, што му је било омогућено на основу Закона о високом образовању РС.

Заједничка комисија за административне послове је крајем јула 2014. године донијела одлуку о додјели отпремнине од 29.112 КМ делегату Дома народа Хасану Бећировићу, три мјесеца након његове смрти.

(ЦИН)