ЕУ нема капацитет да ријеши проблеме балканских држава

Једина новина која је дошла након састанка лидера Западног Балкана на Брду код Крања јесте намјера да се комплетан регион заједно интегрише у ЕУ. Бивши главни преговарач БиХ са ЕУ Игор Давидовић каже да је то за њега проблематичан концепт.

"Сви који познају метод рада, начин рада, амбијент и општи оквир у коме они о било чему разговарају или договарају, знају да он никада није
обећавајући у смислу неких спектакуларних закључака", рекао је бивши главни преговарач БиХ са ЕУ Игор Давидовић.

"Рутински један сусрет, промоција Љубљане и Загреб, а сви остали ту служе као декорација, с тим да овога пута Србија на то озбиљно није
пристала. Предсједник Вучић је јасно ставио до знања да не долази у обзир прекрајање граница", истиче уредник "Политике" Бојан Билбија.

Управо се нерјешена питања граница користе за даља политичка трвења и удаљавања.

"Западни Балкан је подручје гдје ватра угашена, али гдје жар и даље тиња. Ко год покуша да тај жар разгрне или нешто направи, ризикује да
потпали ватру. Тога су свјесни лидери земаља Западног Балкана, али не знам колико је тога свјесна ЕУ која увијек показује дефицит политичке
квалификације да неке спорове међу нама ријеше", оцјењује Давидовић.

Проширење ЕУ није у врху агенде ниједне државе, тврди уредник “Политике”.

"У Бриселу имамо једну потпуну институционалну блокаду која је само формално изазвана идејом Француске да се крене у нову методологију која је усвојена након двије године. Постоји и други захтјев Француске о којем се мање говори, а то је да су дали услов да се сама Унија реформише, а тек онда може да прима нове чланице."

Давидовић додаје да се у БиХ проценат подршке придруживању креће преко 70 одсто, док је у Србији тај проценат далеко мањи.

Чланство БиХ у ЕУ чинило се као једино питање око кога сви у БиХ имају сагласност, каже Давидовић и додаје:

- Међутим... Протеком времена политичке елите су улазиле у причу о убрзању, односно о успорењу преговора или испуњењу услова за улазак у ЕУ, а појављивала се и друга варијанта по којој је политичка елита слала поруке да то нама у тој мјери баш и не треба јер ће то задирати у неке наше националне интересе. Једни су говорили о преносу надлежности на ниво БиХ, а други о неким другим интересима који су моги да их укоче у
процесу интегрисања.

"БиХ нема план Б који би био снажна резерва насупрот учлањењу у ЕУ", закључује Давидовић.

(БН)