Приједор: 29 година од одбране града 1992. године
У Приједору је данас обиљежено 29 година од Дана одбране града у Одбрамбено-отаџбинском рату. 30. маја 1992. године припадници тзв. „Зелених беретки“ напали су Приједор. Убијено је 15 српских бораца, а 26 их је рањено. У знак сјећања на погинуле, бројне делегације положиле су вијенце испред спомен плоче у згради Полицијске управе и Централног спомен обиљежја.
Са сузама у очима и свијећом у руци 30. маја 1992. године сјећа се Божана Лукић, мајка убијеног сина Душка који је био припадник Министарства унутрашњих послова и страдао поред осталих колега у одбрани свога града. Сјећања свих оних који су бранили град Приједор и након 29 година и даље су жива .
"Пошли су људи на посао, своја радна мјеста. Једни да возе хитну, једни да возе хљеб. Наишли су неки зли људи и извели своје нечасне људе да нападну и убијају све, и мало и велико. Требали су да сједе и разговарају.“
"Заробљено нас је било пет бораца који смо били смјештени у Машинску школу у једну учионицу. Везали су нас и заједно оставили пар војника да нас чувају. Послије тога кад су наше јединице кренуле из касарне они су нас подигли из те учионице и заједно са повлачењем повукли су нас и петорицу. Од нас петорице, двојица су само жива још", каже Маријан Лешић, бивши борац ВРС.
У борби са надмоћнијим непријатељем погинуло је 6 припадника МУП-а и девет припадника Војске Републике Српске док их је 26 рањено. За убиства и након 29 година још нико није одговарао.
"Зашто је било потребно да се убије тај полицајац Раденко Ђапа. Каква је корист да се младић убије са леђа. Какв је корист била убити два војника и четири ранити на Хамбарина, а шта је требало да се деси овај сулуди напад са 180 екстремиста добро наоружаних да крене на овај град. Зар се није могло договарати да не буде ових последица који и дана данас испаштамо и које су се десилие после свега тога", каже Славиша Кнегињић из Организације породица погинулих и заробљених бораца.
"Оно што остаје јесте да тај датум обиљежавамо и у наредним годинама јер само истином која се десила тог 30.маја 1992.године можемо доћи до боље и лакше будућности са свима онима који живе у нашем граду,“ рекао је градоначелник Приједора Далибор Павловић .
Већ 29 година се на овом мјесту окупљамо са поруком мира и да та насрећа буде последња која је задесила овај простор- поручено је са обиљежавања Дана одбране града Приједора коме је претходио историјски час у градском позоришту и мирна шетња улицама града те парастос и полагање вијенаца испред спомен плоче у згради Полицијске управе Приједор и Централног спомен обиљежја „За крст часни“.
(БН)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
Коментари (15)
Душан
"Кривична дјела извршена су над 39 лица српске националности и то 20 припадника Војске Републике Српске (осам њих је убијено, осам рањено и четири заробљено) и 19 цивила (шест убијено, 13 рањено). Зна ли ико имена ових 20 припадника Војске Републике Српске који су убијени...Зна ли ико имена ових 6 цивила који су убијени?
Фуј
Како вас није стид
Приједорчанин
Читам ове коментаре типа добро спавате у Приједору шта сте урадили!? Па ви сте супер спавали 45 година с обзиром да сте листом били у усташама од 41-45! А шта сте урадили то свијет није видио, Поткозарје заједно са усташама Хрватима сте преполовили.
Ана
Зашто смо онда дозволили да се борци овако муче да су пали на најниже људско достојанство зашто савциц има то што има зашто цуркузу није одузето што је стекао преко леђа и рана бораца и њихових породица и зашто и даље ћутимо на све то.
ВЛАХ
Јесу ли позвали она три храбра пилота хеликоптера, која су сјела, у ауто приватни, поњели маљутеке, и зауставили муслиманску тенковима колону.
Дач Шулц
Муслимани обукли старе ЈНА униформе чојане, и кренули преко моста да заузму Приједор, побили цивила полиције и недузних људи доста. Ту су добили заслужену казну. А у Козарцу се сви наорузали, и склонили у Козару, мислили да ће бити пјешадиски напад. Кад су били засути артиљеријом, повукли се. Неки су наставили уз далековод према Дубици, мислили прећи и братску ХР. Ту су пофаћани доста. А други сто су били у Козари, побацали пушке, казе ми смо цивили. И ста се ради са ратним заробљеницима. У логор.
Зика З
Власт забија ноз у ледја борцома, 1.60КМ по мјсецу проведеном на првој борбеној линији. Сити си борци разних прица и обецања али су гладни, зедни, без основнох услова за зивот. Задњи су у редовима а први су кад им се искљуцује струја. Па зар од оволико бораца само један мозе или мора бити предсједник.
Олег
Страшно и жалосно! Ми њихове жртве поштујемо а они наше нимало, а требали би рећи бар "жао нам је". Зар није злочин тешко ранити цивила који је возио санитет и то са 32 метка, као што је рањен Горан Драгојевић? Зар није злочин заробиити рањеног Маријана Јешића и мучити га до бесвести па испалити три хица у њега, зар није злочин заробити па заклати дијете Игора Кнежевића од 17 година који је тог 30. маја убијен или Мирка Даљевића од 17 година? Шта је са старцем Божом Инђићем везаним, пребијеним па запаљеним у кући? Или Марко и Стојан Дакиц који су убијени и запаљени? Стојан Дотлиц које је заклан у Концарима, породица Бутински убијена са јос два припадника МУП-а од стране локалног Хрвата? И доктор Благоје Балтиц који је убијен са оцем пензионером Бошком и родјаком Остојом. Шта су били криви Бабић Раде, Милан и његов син Стојан Ступар од 14 година који су запаљени и бачени у Бунар. Шта је са Милком Штулић, Јагодом Тодоровић, Даницом Драгуљицом, Станом Полић, Маром Сладовић које имале 80 и 90 година када су страдале 1995. године? Поменућу и Дубравку Швраку од 18 година, Данијела Панића (5), Данијела Вучковца (49), Наташу Ђукановић (15), Свјетлану Половину (20), Душанку Зорић (13), која је страдала са оцем, и остале жртве Приједора.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.