Тихомир о мајци: Њен живот је био несебично давање!

"Рођена је у путу. Њена мајка Пава пошла је у Гракала по дрва. Родила је Грану (јер је гранула изненада), прекинула каменом пупчану врпцу, извукла нит конца из сукње, везала пупак и њу и нарамак дрва донела кући.

И како је онда могла другачије свој животни пут да прегази кад јој је узор била њена мајка Павушка, како ју је звала, и немерљива граница бола, снаге, храбрости, упорности, радости, пожртвовања и несебичне бриге за ближње.

А ближњи су јој били многи. Лако и брзо би заволела људе и они њу и стицала је пријатеље свуда. На послу, у комшилуку, а често се селила, у возовима којима је стизала да обиђе родбину и децу по белом свету, у болницама јер је силне операције прегурала. Била је поносна на оца Драга који је знао немушти језик и причао са змијама, на брата Саву који је погинуо као партизан, на сестру Косу на коју су због црвене хаљине пуцали фашисти, на сестру Милку коју је волела и поштовала као мајку, на Милену, Милушу, Миладина, Милинка, Пера. Кад јој се сестра Мијољка разболела и умрла од туберкулозе, а та је болест косила њих Црногорце из планина кад су их колонизирали у Војводину, спавала је са њом у кревету и није се, каже, плашила. Ничег се није плашила.", написао је глумац.

Тихомир Станић био је везан за своју мајку, која је на необичан начин упознала његовог оца и родила му двоје деце.

"Јавила се на оглас са шифром "добар дан туго" и удала се за човека, нашег оца, који је тај оглас објавио у листу Вечерње новости. Он је већ имао два сина, Драгомира и Гордана, а она је родила Тихомира, Миомира и Богдана и бдела над свима њима и њиховом децом и децом своје браће, сестара, заова, јетрва, кумова и над комшијском децом.

А кад је умро наш отац Недељко, кад су помрли њени и његови браћа и сестре, па онда и Драгомир и Богдан, све чешће је сањала како је зову. И будила се пре него је дозову. А онда је решила да се не пробуди и оде јер је поверовала да је њима тамо потребнија него нама овде. Да ће моћи некако да помогне, јер овде на овом свету јој је понестајало снаге и тело је почело да јој слаби и све је мање, мислила је, могла да да.

А цео њен живот је био давање. Несебично давање. Не радост давања, како то обично кажу, већ обично, природно, скоро подсвесно давање. Одрекла се свега материјалног, разделила одавно све што је стекла и сачувала оно до чега јој је једино било и стало. Љубав, част и понос. Тако часна, поносна и вољена путује у вечност јер је путовање било њена велика страст", завшио је глумац.

(Курир.рс Фото: ДамирДервишагић)