БиХ од ММФ-а добија 300 милиона евра

Подсјећања ради, "Независне" су прије неколико седмица ексклузивно писале на основу незваничних информација да би БиХ требало да добије око 150 милиона евра, а сада је званична информација да ће БиХ заправо добити двоструко више новца, преко СДР алокација, које ће бити додјељиване као повољан зајам свакој од земаља чланица.

Представници ММФ-а су протеклих мјесеци, током разговора о новом аранжману, инсистирали на томе да БиХ мора да спроведе реформе ако жели да добије новац, а наши саговорници, који су имали увид у преговоре, истичу да су представници бх. власти били изненађени тиме што је ММФ чврсто стајао на позицији да се не попушта, као што се то увијек чинило раније.

Такође, како нам је речено, и представници међународне заједнице стали су иза ММФ-а и поручили да је потребно да БиХ закључи нови аранжман који садржи важне реформе. Тако је, примјера ради, прошле седмице Управни одбор Савјета за спровођење мира изразио разочарење зато што БиХ није закључила аранжман.

"Изражавамо разочарење због недостатка напора за реформе које би довеле до јачања фискалне транспарентности и стабилности, јединственог економског простора и јачања локалне економије, а које укључују и продужени аранжман с Међународним монетарним фондом", наведено је у комуникеу. Они су истакли да су адекватно финансирање и несметано функционисање бх. институција кључни за испуњавање њених обавеза.

Иако је међународна заједница снажно стала на страну ММФ-а у њиховом инсистирању да БиХ испуни услове прије него што добије новац, ММФ је намјером да исплати 300 милиона евра без икаквих условљавања несвјесно и ненамјерно покопао шансу да нови аранжман, који садржи и оне реформе које је споменуо и ПИЦ, буде усвојен.

Појашњења ради, ММФ се на ову исплату одлучио како би помогао свим земљама чланицама да лакше савладају посљедице корона кризе и њеног утицаја на економију, али несвјесно су ослабили властите напоре да се у БиХ покрену реформе.

Такође, важно је истаћи да БиХ неће моћи подићи овај новац од ММФ-а, већ ће добити одређену количину СДР-а, односно право да се код било које чланице ММФ-а задужи по минималној стопи у висини од 300 милиона евра.

Кристалина Георгијева, генерална директорица ММФ-а, истакла је да је увјерена да ће СДР алокација бити дистрибуисана земљама чланицама до средине августа.

СДР чини корпица пет водећих свјетских валута - долар, евро, јуан, јен и британска фунта - и представља књиговодствену јединицу за трансакције међу земљама чланицама.

У ММФ-у кажу да су резерве у СДР-у важне за сваку земљу јер је чине финансијски јачом и дају јој могућност да их у временима криза може искористити за хитне потребе.

"Свијет пролази кроз најгору економску кризу још од Велике депресије. Око 150 земаља ће имати нижи бруто домаћи производ него 2019, а многе земље ће бити мање у могућности да плате за вакцине или инвестирају у опоравак, а истовремено су све задуженије", кажу у ММФ-у.

СДР ће земљама чланицама помоћи да ојача њихове резерве кроз кориштење колективне снаге ММФ-а и на тај начин ће пружити ликвидност земљама у развоју.

(Независне)