Ова резиденција ће угостити Бајдена и Путина 16. јуна

Горки спорови око мешања у изборе, сајбер напада, људских права и Украјине прекидају се због њиховог првог састанка лицем у лице откако је Бајден 20. јануара ступио на дужност.

Стратешка нуклеарна стабилност и регионални сукоби биће на столу. Бајден, који је требало да стигне у Британију у среду на почетку свог првог путовања у иностранство, рекао је да ће притиснути Путина да поштује људска права.

Путин је прошлог петка рекао да очекује да ће разговори бити одржани у позитивној атмосфери, иако не очекује никакав искорак.

Додао је да су наводи да руски хакери стоје иза сајбер напада који је пореметио производњу меса у Северној Америци и Аустралији покушај изазивања политичке препирке уочи самита, јавила је новинска агенција Интерфакс.

Дипломатски извори очекују потврду места у Женеви касније у среду. Швајцарска полиција и војска затворили су два парка која окружују вилу Ла Гранж и поставили барикаде и бодљикаву жицу.

Неутрална Швајцарска, која се није придружила западним санкцијама Русији због њеног припајања региона Крим 2014. Украјини, снажно је лобирала да се одржи први велики самит у алпској земљи у последњих неколико деценија.

У доба хладног рата, амерички председник Роналд Реган и совјетски лидер Михаил Горбачов одржали су свој први самит у Женеви у новембру 1985. године и сложили се да наставе са смањењем својих нуклеарних арсенала.

У Женеви 2009. године америчка државна секретарка Хилари Клинтон дала је руском министру спољних послова Сергеју Лаврову жуту кутију на којој је црвено дугме „ресетовање“, што симболизује побољшане везе за време председника Барака Обаме. Али реч „ресетовање“ погрешно је преведена у руску реч за „прекомерно пуњење“, стварајући непријатан тренутак.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен и Лавров пратиће Бајдена и Путина.

Класична вила налази се у парку уз леву обалу. Прошаран дрвећем секвоје, грмљем ружа и древним фонтанама, парк нуди запањујући поглед на Женевско језеро и једрилице.

Планирано је да Бајден одржи разговоре са швајцарским председником Гајем Пармелином.

Швајцарска заступа америчке интересе у Ирану од исламске револуције 1979. године, често олакшавајући премештање затвореника између два непријатеља. Пореска питања ће се вероватно покренути након што је Бајден у априлу Швајцарску назвао „фискалним рајем“.

(Курир.рс/Реутерс)