Грађани плаћају високу цијену власти, незнање није случајно

Одобрена је сума од 585 милиона КМ. Предсједник Владе РС Радован Вишковић рекао је да је ММФ спреман да без икаквих почетних услова већ у септембру Босни и Херцеговини да 300 милиона евра.

"Нажалост, власти то до неки дан нису ни знале, јер се по обичају баве само посљедицама, а не узроком. Онда су дали још низ незрелих, бесмислених изјава, да покажу да незнање није случајно", каже Аћимовић за Српскаинфо.

Подсјећа да је савјетовао и да се узму велике количине нафте када је 20.4.2020. године дијељена бесплатно, јер произвођачи нису имали гдје да је складиште због кризе у свијету.

"Ми смо имали могућност да попунимо државне резерве и да подијелимо нафту људима, као помоћ у пандемији, али ту власт није имала лични интерес и то је било игнорисано. Зато грађани сада плаћају овакву високу цијену", тврди Аћимовић.

Шта је то СДР?

Он објашњава да СДР  има у првом реду улогу обрачунске јединице унутар ММФ, али и неких других међународних организација. Алоцира се државама чланицама према њиховим квотама у ММФ-у.

Укупно алоцирани износ СДР-а представља потенцијална потраживања према валутама држава чланица ММФ, које држатељи СДР-а могу активирати било слободним договором с осталим чланицама или пак тако да државе са снажним вањским позицијама по налогу ММФ купе СДР-ове од чланица са слабијим вањским позицијама уступајући им протувриједност у конвертибилној валути.

Вриједност СДР-а након пропасти златно-девизнога стандарда почела се одређивати омјером према корпи водећих свјетских валута. БиХ је добила из своје квоте тих 585 милиона на основу тога што је донесена одлука још у априлу да се повећа квота за све земље два пута.

"Ово није ни класични „станд бy“ аранжман који се прави за кредите са ММФ у којима земља треба да испуни неке од реформских одлука важних за државу којој се кредит одобрава ( за сваку државу другачије) и ово није кредит такозване “брзе помоћи” без услова, који је БиХ добила на почетку пандемије у износу од 330 милиона евра и који је требао циљано бити потрошен на здравствени систем у вријеме пандемије", објашњава Аћимовић.

Напомиње да представници власти нису  показали међународним кредиторима да су средства брзог кредита утрошеног за здравство завршили у здравству.

"Великим аферама и енормним криминалом на рачун здравља грађана показали су да им се не може вјеровати нити у будућности рачунати на њих", изјавио је Аћимовић за Српскаинфо.

Међутим, додаје он, овај СДР кредит није повезан с тим проблемима и њега свака земља добија аутоматски, да послужи за стабилност Централне банке.

"Ако ЦБ одлучи да има довољну висину стабилности, она може некој од земаља тај кредит дати као гаранцију и кроз нпр. противвриједност у еврима искористити га циљано за набавку вакцина, опреме за здравство, побољшање здравственог сектора и друго, јер су зато средства и удуплана да се помогне државама у пандемији", каже Аћимовић.

Криминал и корупција

Власти у БиХ тражиле су трогодишњи проширени аранжман (Еxтендед Фунд Фацилитy—ЕФФ) у вриједности од близу 1,5 милијарди КМ.

Аћимовић истиче да велики кредит који власт жели да добије у износу од 1,5 милијарди КМ захтијева реформе које су вазне за сузбијање криминала и корупције ( БиХ је по званичној статистици друга у Европи по криминалу и корупцији) и сигурно неће бити одобрен без услова.

"Ускоро ће се неки од људи који су повезани с криминалом у јавним набавкама наћи на црној листи Америке и ако се примјени кауза Магнитски, по којој се тренутно санкционишу у Бугарској бизнисмени, онда ће неки од бизнисмена блиских власти у Републици Српској и Федерацији БиХ остати без незаконито стечене имовине и бити процесуирани. Очекује се да ће се неки појавити као заштићени свједоци против политичара који су били организатори криминалних радњи. Криминал и корупција су главне теме када се прича о политичарима у БиХ било гдје у свјетским институцијама и свима је јасно да је њихов лажни “нациопатриотизам” послужио за пљачку БиХ у невјероватним размјерама", закључио је Аћимовић.

(Српскаинфо)