29 година од прогона Срба из долине Неретве

Цвијеће у ријеку Буну бачено је у знак сјећања на 18 српских бораца и 11 цивила који су на овом мјесту нестали у јуну 1992. године, а сумња се да су неки од њих бачени у ријеку Буну.

У протеклом рату на подручју Херцеговине нестала је 431 особа српске националности и још је непозната судбина 82 лица.

Петнаестог јуна 1992. запаљена је и Саборна црква Свете тројице у Мостару, тада највећа православна богомоља на Балкану, а након тога и сви православни храмови у долини Неретве.

Обиљежавање, које организује Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње, наставља се служењем помена у 11.00 часова у Старој цркви у Бјелушинама у Мостару. 

Овог датума обиљежава се и Дан несталих херцеговачке регије у Одбрамбено-отаџбинском рату и у 12.45 часова код Споменика слободе на градском тргу у Невесињу биће положено цвијеће. Полагање цвијећа услиједиће и код Спомен-обиљежја на Гвозду у 13.00 часова.

У јуну 1992. године приликом велике војне акције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, којом је командовао генерал Јанко Бобетко, у нападима који су почели 7. јуна и трајали до 26. јуна дошло је до егзодуса и великог страдања Срба у долини Неретве.

За убиства, прогоне и заробљавање Срба у долини Неретве нико није одговарао.

Четири припадника ХОС-а осуђена су на 24 године затвора за злочине почињене 1992. у логору Дретељ код Чапљине и Војној амбуланти у Мостару. Један од њих добио је још седам година затвора у одвојеном процесу, а укупна казна му је са 14 преиначена на 12 година.

Према посљедњем попису становништва у Мостару данас живи око 4.300 Срба. Највећи дио српске имовине је необновљен. Многи су продали своје станове и куће, али неки од Срба још желе да обнове и сачувају своја огњишта.

Саборна црква Свете Тројице у Мостару, чија обнова је у току, издигла се над градом на Неретви. Завршени су грађевински радови, али не и унутрашњост и партер. 

(БН/Срна)