Православне светиње - реална мета терориста

Он каже да су Дечани, Пећка патријаршија и остале православне светиње и гробља на Космету свједоци колико су Срби и православље утемељени на том простору и да других организованих религија тамо вијековима није било, што их чини објектом напада оних који граде "косовски идентитет" и реалном метом терориста.

"Опасност од терористичких напада је апсолутно реална. Овдје локална власт, било да је то Рамуш Харадинај, Хашим Тачи или Аљбин Курти, стимулише то. Изјаве који они дају подстичу терористе на то", рекао је Галијашевић Срни.

Он сматра да српски народ на Космету и српска баштина немају бољу заштиту од Кфора, који је преузео одговорност испред УН.

"Не видимо намјеру западних сила да испуни дио Резолуције 1244 који говори о повратку одређених полицијских и војних снага Србије на то подручје. Дакле, најбоља би заштита била да дође полиција и војска Србије, али то у овом моменту није реално. Без Кфора би Срби, у ствари, били осуђени на притиске, терористичке акције и били би присиљени на расељавање", рекао је Галијашевић.

Он је истакао да су напади на православне светиње у ствари напади на Српску правиославну цркву, а посредно напад на цијели народ и државу.

Галијашевић наводи да је као младић и учесник једне од омладинских акција био свједок насиља над Србима и свега српског на Космету 1981. године, те да је тада формулисао свој лични и политички однос у вези са Косметом.

Он подсјећа да су терористи тада дигли у ваздух Хотел "Гранд" у Ајвалији, која је шест, седам километара удаљена од Приштине.

"И онда када су полицијске и војне снаге обезбјеђивале то мјесто дешавало се паралелно силовање монахиња, рушена су православна гробља и тежиште активности се опет премјестило на православне светиње", указао је Галијашевић.

Он истиче да ни тада, када је тамо проглашено ванредно стање, неколико корпуса није могло да заштити простор од "атавистичког и племенског набоја који су имали Албанци".

Према његовим ријечима, све што се данас дешава на Космету везано је за Њамачке или америчке интересе који Албанци реализују.

"Понакад су ти интереси сукобљени само око примата појединих сила. Дакле, када одређене мировне процесе покрећу Американци, Нијемци знају то минирати подршком за круте ставове, када Нијемци притисну Бриселским споразумом, тада Американци дају подршку Куртију, Харадинају или Тачију да минира договоре", оцијенио је Галијашевић.

Он је нагласио да се увијек као резултат оваквих распада могућих договора и преговора у позадини дешавало насиље.

"Сјетимо се погрома када је 100.000 људи буквално помјерано из својих кућа. Та пријетња дефинитивно постоји и могу разумијети забринутост предсједника Србије Александра Вучића који преговара у ствари са Западом. Он преговара са Њамачком и Америком, премда ми видимо да он преговара са Приштином", рекао је Галијашевић.

(Срна)