Уставни суд БиХ донио одлуку: Литванци имају право да траже 155 милиона КМ

Утврђује се повреда права на правично суђење из Устава БиХ и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Укида се пресуда Врховног суда РС од 18. септембра 2018. године“, наведено је у одлуци Уставног суда БиХ која је донесена данас, а која је у посједу ЦАПИТАЛ-а.

Уставни суд је наложио Врховном суду да по хитном поступку донесе нову одлуку у складу са правом на правично суђење и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.

У образложењу одлуке Уставни суд је навео да је примјетно да током поступка није било спорно да уговори о кредиту и обавезе из тих уговора постоје, да потраживање Укио банке по основу тих уговора постоји, али је спорно да ли „Бирач“, као заложни дужник, сноси одговорност за ненаплаћена потраживања банке.

„Уставни суд у том правцу запажа да је судовима на увид доставио четири уговора о залозима у којима се као заложни дужник појављује тужени. Сходно томе Уставни суд образложење редовних судова да апелант са туженим није био у облигационо правним односима сматра произвољним. Како из расположивих документа произлази да је тужени био заложни дужник за обавезе трећих лица, а имајући у виду да је заложни дужник у најопштијем смислу дужник према повјериоцу за своју или туђу обавезу, који је обавезан испунити дужникову обавезу према повјериоцу уколико то главни дужник не учини, све указује да постоји обавеза туженог према апеланту као повјериоцу“, наводи се у образложењу одлуке.

Додаје се да из расположивих докумената произлази да главна обавеза, у смислу обавеза из уговора о кредиту, и даље егзистира.

„Имајући у виду да право залога није угашено или престало, јер није престала ни главна обавеза, потраживање из уговора о кредиту и даље постоји, као апелантово право“, пише у одлуци суда.

Уставни суд наводи да је Врховни суд изашао изван граница својих овлаштења која су му дата Законом о парничном поступку.

„С обзиром на то да се из одлука редовних судова, нити остале документације, не може закључити да је иједан суд донио одлуку којом се утврђује незаконитост наведених уговора, Врховни суд се произвољно упустио у оцјену уговора квалификујући га незаконитим, што није у складу са захтјевима у ревизији као ни у тужби или жалби, а у крајњем случају ни у одговорима туженог на акте апеланта“, истиче се у одлуци и додаје да образложења редовних судова, иако исцрпна, не испуњавају услове у сегменту мјерила релевантности.

Коментаришући одлуку Уставног суда правни заступник Укио банке Александар Сајић за ЦАПИТАЛ каже да су овим практично призната потраживања Укио банке од ФГ „Бирач“ у износу од 155 милиона КМ те да Врховни суд треба да донесе нову пресуду у складу са упутством Уставног суда.

„Суштина ове одлуке је оно што смо ми упорно тврдили, а то је да је потраживање Укио банке од ФГ „Бирач“ потпуно основано и да нико није доказао да оно не постоји. Све одлуке које су донијели судови у РС су резултат произвољности и утицаја на нижестепене судове који је био страшан“, казао је он.

Литванска Укио банка у овом судском поступку тражи да суд утврди основаност њених потраживања од ФГ „Бирач“ у стечају, у износу од 155 милиона КМ. Литванска банка је у свом тужбеном захтјеву инсистирала на томе да буде разлучни повјерилац, што би јој омогућило одвојено намирење из имовине као стечајног дужника.

Првостепена пресуда у овом спору донесена је у априлу 2017. године и њоме је одбијен тужбени захтјев Укио банке, а ту пресуду потврдили су и Виши привредни суд и Врховни суд РС, након чега је Укио банка поднијела апелацију Уставном суду БиХ.

Потраживања Укио банке од Фабрике глинице „Бирач“ у стечају откупила је фочанска фирма „Павгорд“ која је раније блокирала рачуне „Алумине“ , фирме кћерке ФГ „Бирач“, покушавајући да наплати ово потраживање.

(Цапитал)