Најновије
23:03 Тежак пораз Црвене звезде у гостима против Реала 22:48 Амерички званичник подржао студенте и најавио сарадњу 21:55 Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено 21:52 Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен 21:39 Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца 21:19 Митрополит Иринеј се налази у тешком здравственом стању 20:24 Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ 20:00 Студентска листа тражи истрагу због лажног документа 19:57 Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени 19:51 НИС тражи коришћење сирове нафте из државних резерви

Концепт будућности, шта нас чека 2030. године?!

Добродошли у 2030. годину. Добродошли у мој град – или би требало рећи "наш град". Не поседујем ништа. Не поседујем ауто. Не поседујем кућу. Не поседујем никакве уређаје или одећу. Ово је концепт будућности приказан у тексту који је магазин Форбс објавио још 2016. године.

Информационе технологије
Концепт будућности, шта нас чека 2030. године?!

Можда вам се чини чудним, али то има савршеног смисла за нас у овом граду. Све што сте сматрали производом, сада је постало услуга. Имамо приступ превозу, смештају, храни и свим стварима које су нам потребне у свакодневном животу. Све ове ствари једна по једна постале су бесплатне, тако да на крају није имало смисла да поседујемо пуно 

 


Комуникација је постала дигитализована и бесплатна за све. Чиста енергија постала је бесплатна, ствари су почеле да се крећу веома брзо. Цена превоза драматично је опала. Више није било смисла да поседујемо аутомобиле, јер смо у року од неколико минута могли да зовемо возило без возача или летећи аутомобил за дужа путовања.

Почели смо да се превозимо много организованије и координисаније када је јавни превоз постао бржи и комфорнији од аутомобила. Сада тешко могу да верујем да смо прихватали загушења и гужве у саобраћају, а да не спомињемо загађење ваздуха од мотора са унутрашњим сагоревањем. О чему смо размишљали?

Понекад користим свој бицикл кад одем код некога од пријатеља. Уживам у вежби и вожњи. Неке ствари никада не губе на значају: ходање, бициклизам, кување, цртање и узгајање биљака. Има смисла и подсећа нас на то како је наша култура настала уском повезаношћу са природом.

У нашем граду не плаћамо кирију, јер неко други користи наш бесплатни простор кад год нам није потребан. Моја дневна соба се користи за пословне састанке када нисам тамо.

С времена на време одабраћу да кувам за себе. Лако је – потребна кухињска опрема ми се испоручује на врата за неколико минута. Откако је превоз постао бесплатан, престали смо све ствари трпати у свој дом. Можемо их једноставно наручити када нам затребају.

Ово је такође олакшало пробој кружне економије. Када се производи претворе у услуге, никога не занимају ствари кратког животног века. Све је дизајнирано да траје, да може да се поправи и рециклира. Материјали се могу прилично лако трансформисати у нове производе. Еколошки проблеми изгледају далеко, јер користимо само чисту енергију и чисте методе производње.