"Еко Топлане" и до 70.000 марака „прогутају“ воде

Тако им је прошле године, у гријној сезони свакога дана у просјеку из мреже цурило 830 кубика воде (830.000 литара).  Сваки тај изгубљени кубни метар воде их је коштао 4,5 КМ  јер је вода морала поново да се упумпа у систем, да се загрије и технички припреми.

Из информације о пословању предузећа за 2020. годину о којој ће одборници Скупштине града дискутовати на наредној сједници се наводи како су највећи губици били у октобру прошле године гдје је на дневном нивоу нестајало 1.100 кубних метара.

„Ово су критични подати и наводе на то да је реконструкција вреловода неопходна и да треба да представља примарну активност у наредним годинама. И поред великог броја санација на мрежи, који такође представљају велики трошак, губици су значајни“, стоји у документу који потписује предсједник Управног одбора „Еко Топлана“ Борко Торбица.

О проблему са губицима фоста говори и податак о броју интервенција нањиховој санацији а којих је у прошлој години било чак 211.

Међутим, поред губитака у води, све је израженији проблем у раду топлотних подстаница, гдј ене постоји могућност квалитетног регулисања енергије због недостатка опреме.

„Енергетске губитке тренутно није могуће тачно утврдити управо из разлога не постојања мјерних мјеста на дистрибутивној мрежи и то је један од битних сегмената у који треба улагати у наредним годинама“, стоји у Информацији.

Иначе званични подаци показују како се трошак допуне воде мјесечно креће између 50.000 и 70.000 марака. Дио воде се узима из водозахвата на Врбасу а већи дио из градског водовода.

Како би се смањила „зависност“ према водоводу у плану је да се изради нови пројекат водозахвата те набаве и уграде пумпе већег капацитета.

Те инвестиције би „Еко Топлане“ коштале 65.000 марака, а њихова процјена је да се учешче воде из грдског водовода на тај начин може смањити за 50 одсто.

Планирана је и набавка софтвера којим би се смањиле уштеде на производњи енергије, као и реконструкција 34 топлотне подстанице.

(Цапитал)