Да ли ће Палмер "прогурати" измјене Изборног закона?

У Сарајеву су јуче, од девет ујутру до касних поподневних сати, разговарали с представницима власти и опозиције у БиХ, како би им помогли да, дипломатским језиком казано, “приближе ставове”.

Циљ је договор о новом Изборном закону БиХ, што би на неки начин значило и уставне промјене у БиХ, а главна тема је избор чланова Предсједништва БиХ.

Бакиров пут у 2006.

На столу су различите опције: од посредног избора чланова Предсједништва у Парламенту БиХ, до асиметричног избора, по којем би члан Предсједништва из Републике Српске био, као и до сада, биран непосредно, гласањем грађана, док би чланове Предсједништва у Федерацији БиХ, посредно, бирали посланици Парламента БиХ.

Изетбеговић је, након разговора с Палмером и Ајхорстовом, спомињао чак и давно заборављени Априлски пакет, пропалу иницијативу тадашњег високог представника Кристијана Шварц Шилинга из 2006.

По тој иницијативи би БиХ умјесто Предсједништва БиХ имала једног предсједника и двојицу потпредсједника, који би се бирали посредно и смјењивали ротацијом.

Али, осим за Изебеговића, за све друге учеснике у преговорима је ова опција, по свему судећи, неприхватљива.

Опозиција

Занимљиво је, такође, да је Изетбеговић истакао да ће за ове преговоре бити кључан сусрет Палмера и Ајхорстове с лидерима опозиције.

Прво се двоје дипломата састало с лидером СДА Бакиром Изетбеговићем и другим представницима ове странке, те с Драганом Човићем и екипом из ХДЗ БиХ.

Услиједио је радни ручак с представницима опозиционих странака.

Палмер и Ајхорстова данас треба да се састану с члановима Предсједништва БиХ, и то прво са сваким понаособ.

Тек након састанака с Милорадом Додиком, Жељком Комшићем  и Шефиком Џаферовићем, планиран је заједнички разговор тројице чланова Предсједништва БиХ с Палмером и Ајхорстовом.

Шатл дипломатија

Многе је ова ситуација подсјетила на “шатл дипломатију”, дипломатску вјештину коју је утемељио чувени амерички државни секретар Хенри Кисинџер, а која је у нашим крајевима позната по “летећим састанцима” Ричарда Холбрука, који су били увод у Дејтонски мировни процес.

Колике шансе има Палмер да понови Кисинџерове и Холбрукове успјехе?

Мада су Изетбеговић и Човић јуче давали оптимистичне изјаве у стилу “на добром смо путу”, “договор би ускоро могао бити постигнут”, ставови осталих странака и лидера су прилично опречни.

Предсједник СДС Мирко Шаровић поручио је да је за њих прихватљив непосредан начин бирања чланова Предсједништва БиХ, те да би подржали и асиметричан приступ, али да је за СДС најбитније да изборни процес убудуће буде транспарентан и да се спријече, како је рекао, “немилосрдне изборне крађе”.

За и против

Лидер ПДП Бранислав Бореновић казао је да је њихов став потпуно јасан, а то је директан избор члана Предсједништва БиХ у изборној јединици Републици Српској. И за ову странку је прихватљив посредни избор у Федерацији БиХ.

Предсједник СДП БиХ Нермин Никшић тврди да асиметрични избор чланова Предсједништва за ову странку не долази у обзир.

Захтјев СНСД-а је директни избор у Републици Српској, која мора остати једна изборна јединица.

– Избор чланова пПредсједништва из Федерације БиХ нас се апсолутно не тиче – изјавио је за РТРС предсједник СНСД-а и актуелни предсједавајући Предсједништва БиХ.

Палмеров оптимизам

На све то Палмер је поновио да САД не нуде коначна рјешења, али да имају жељу и вољу да помогну и подстакну разговоре. Оцијенио је да су политички лидери из БиХ “изразили спремност да се дође до споразума”.

Амерички амбасадор у БиХ Ерик Нелсон је поручио да су реформе у БиХ “надомак руке”.

Политички аналитичари су већ раније упозоравали да политичари из БиХ неће постићи никакав договор о Изборном закону “без притиска међународне заједнице”.

(Српскаинфо)