Јединствен музеј у Бијељини: Црква бесмртних хероја
Бијељински Спомен-храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских, који се налази у кругу касарне, посједује јединствену музејску поставку, а ријеч је о фотографијама, војној опреми, књигама, униформама и другим предметима који чувају сјећање на све ратне добровољце Семберије, Мајевице, Посавине и Подриња који су се борили за слободу у 20. вијеку.
Теолог Младен Јеврић, иначе члан Црквеног одбора овог храма, каже за портал ИнфоБијељина да је Спомен-храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских познат и као Црква бесмртних хероја, а да наведена поставка носи назив „Да оно што јесмо сачувамо кроз вијекове“.
- Ова музејска поставка настајала је од 1995. године, а прикупљање предмета и даље траје, те позивамо све грађане који имају нешто занимљиво, да нам доставе. У овом простору може да се сагледа историја страдања и васкрсења српског народа у 20. вијеку - два балканска рата, два свјетска рата, Одбрамбено-отаџбински рат од 1991. до 1995. године, НАТО агресија на Републику Српску 1995. године, НАТО агресија на СР Југославију 1999... - појашњава Јеврић.
Према његовим ријечима, сваки предмет има своју причу и чува дио историје о људима, догађајима, храбрости, доброти, али и о немоћи, паду и поновном уздизању.

- У овој витрини чувамо копију сабље Александра Заха, Чеха који је 1850. године био један од оснивача прве војне школе у Србији. Оригинал се налази у Војном музеју на Калемегдану, а осим наше, постоје још четири копије у различитим земљама и установама. Ту су, рецимо, и пилотске кациге - једна која је припадала генералу Живомиру Нинковићу, ратном команданту авијације Републике Српске, и друга која је припадала америчком пилоту авиона „Ф16“ који је оборен 1995. године у близини Босанског Петровца - истиче Јеврић за ИнфоБијељина.
<имг срц="/стораге/имагес/2021/07/07/318393/јединствен-музеј-у-бијељини-црква-бесмртних-хероја-2.wебп" алт="" wидтх="1200" хеигхт="675" />
<бр />Они који посјете храм, могу да виде и униформе које су се користиле у периоду од Првог свјетског рата до Одбрамбено-отаџбинског рата, круну Светог деспота Стефана Лазаревића која је израђена на основу ктиторске фреске у Манастиру Манасија, затим његов витешки оклоп као знак припадности Витешком реду Змаја, те библиотеку са више од 900 наслова из области војне историје, политичко-аналитичких списа, психологије, религије и другог.
- На овом столу су уређаји за успостављање везе, а ту је и Сименс машина за слање тајних порука, из посљедњег рата. На полицама је, између осталог, копија Душановог законика, коју нам је даровао МУП Републике Српске. Много занимљивих и вриједних експоната чији ће се број, надам се, стално увећавати - додао је Јеврић.<бр /> <бр />Спомен-храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских проглашен је 2016. године историјским спомеником од изузетног значаја за Републику Српску. Према доступним информацијама, на истом мјесту на којем се данас налази, постојао је храм између два свјетска рата. У Другом свјетском рату усташе су га користиле као шталу, а након рата претваран је у магацин, купатило, радионицу.
<имг срц="/стораге/имагес/2021/07/07/318394/јединствен-музеј-у-бијељини-црква-бесмртних-хероја-3.wебп" алт="" wидтх="1200" хеигхт="675" />
Осамдесетих година прошлог вијека преуређен је у спомен-собу у оквиру касарне ЈНА, а крајем Одбрамбено-отаџбинског рата епископ зворничко-тузлански Василије покренуо је иницијативу да се тај објекат врати првобитној намјени.
У току 2020. године саграђен је Параклис Светог деспота Стефана Лазаревића Високог и Преподобне Евгеније у порти овог светог храма. Исте године, започета је изградња Пирга Светог архангела Михаила и Светог мученика Лонгина Сотника (параклис и објекат за паљење свијећа).<бр /> <бр />Служба у Спомен-храму Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских одржава се свако јутро у 9.00 часова, а иако се храм налази у оквиру касарне, омогућено је присуство за све вјернике.
(ИнфоБијељина)
Повезане вијести
Коментари (10)
Само
Стовисе доцарати ратове, угрозеност и страдање. Има ли несто сто приказује дистанцирање од Слобиног резима 90-тих а не велицање истог?
Муња
Добро је да постоји музеј наше ратне прошлости, али некако ми ово из цркву - баш чудно. Да су муслимани ово направили ми би дигли фрку до неба. Не знам, можда је до мене.
Хљеба и игара
Страшно шта људе још занима... Све нешто, а ништа... Коме ово више треба? Отворите фабрике, ширите љубав, а не мржњу...
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.