Крили уговоре и податке гдје троше милионе марака!

Шест година, 3.388 директно склопљених уговора и више од два милиона нетранспарентно потрошених марака било је потребно Институту за јавно здравство Републике Српске да схвати да се послови намијењени фирмама путем нетранспарентних директних споразума не смију подводити под ознаку „куф“, већ да предмет јавне набавке мора да буде јасно дефинисан.

У неким уређеним земљама одговорни за овакве злоупотребе вјероватно би завршили пред судовима, па и иза решетака, а у Босни и Херцеговини транспарентнији рад ИЈЗ зваћемо успјехом. И то успјехом портала ПратимоТендере, који је константним притиском извојевао малу, али врло важну побједу у борби против злоупотреба јавних набавки.

У посљедњем у низу дописа Центра за развој медија и анализе (ЦРМА), у оквиру којега дјелују истраживачки Онлине магазин Журнал и портал ПратимоТендере, од 23. априла ове године од вршиоца дужности директора Института Бранислава Зељковића, иначе кадра Ненада Стевандића из „Уједињене Српске“, тражили смо појашњење за скривање предмета јавних набавки, конкретне податке за поједине директне споразуме, али и подсјетили:

„Сходно члану 75. Закона о јавним набавкама БиХ, а у односу на члан 9. Упутства о условима и начину објављивања обавјештења и достављања извјештаја у поступцима јавних набавки у информационом систему 'е-набавке' предмет набавке из рјечника јавне набавке обавезна је информација коју уговорни органи у извјештајима морају достављати, с обзиром на то да је транспарентност јавних набавки основни принцип на којем се заснива цијели систем јавних набавки.“

У одговору ЦРМА-и јавна установа доставља обавјештења о додијељенима уговорима, наводећи да су ту сви тражени подаци. Међутим, у предметима набавки и даље је стајала само ознака – „куф“. Грађани, чији се милиони марака годинама дијеле подобним фирмама, и даље нису знали шта плаћају.

ЗЕЉКОВИЋ: КАДА КРИЈЕМ, ЛАКШЕ МИ ЈЕ ПРАТИТИ

ЦРМА се истовремено овим поводом обратила и Агенцији за јавне набавке, која је од ИЈЗ затражила очитовање. Наша констатација да је крио податке који би, по Закону, морали да буду јавни, за Зељковића је неутемељена, јер, како се наводи у одговору, када се сакрију лакше их је пратити.

„Институт не спори да је у претходном периоду, односно до 31. децембра 2020, приликом уноса извјештаја за директни споразум у колону 'назив предмета уговора' уносио број куфа и фактуре. Међутим, такво поступање ни у ком случају није било мотивисано жељом за било каквим избјегавањем услова транспарентности, како се то неутемељено наводи у захтјеву Центра за развој медија и анализе, него искључиво чињеницом да је Институт тако лакше пратио провођење директних споразума“, наведено је у одговору Агенцији за јавне набавке.

Занимљиво, у истом одговору, Институт за јавно здравство РС наводи се ''да им до сада нико није скренуо пажњу да такво поступање није исправно“.

Евидентно је да, након притиска портала ПратимоТендере, од почетка 2021. године Институт за јавно здравство РС грађане обавјештава шта по директним споразумима купује њиховим новцем, а Онлине магазин Журнал је 23. марта ове године сабрао Зељковићева трошења: 

„Посљедњи низ од 19 директних споразума потписао је у само два дана децембра 2020. Одабрао је 15 фирми и раздијелио им 8.849 КМ, које није имао на уму док је састављао план јавних набавки за прошлу годину. Претходно је у новембру 2020. на исти начин потрошио око 117.000 КМ. Само у суботу, 16. маја 2020, када Институт није радио, подијелио је 50 уговора вриједних 200.000. Почетком пандемије набављао је све и свашта – 36 тендера вриједних 16.094.074 КМ“.

(Журнал.инфо)