Брука у Бриселу: Усвојени непотпуни закључци о БиХ

“Представници Босне и Херцеговине нису се могли договорити и прихватити препоруке Европске уније о томе да се „створи, у складу с правном стечевином Европске уније, централни регистар за цијелу државу банковних рачуна приватних лица”, као и – опет у складу с правним нормама ЕУ, да се “усвоје закон о електроничком идентитету и повјерењу у услуге за електроничке трансакције с једним надзорним тијелом у складу с правном стечевином ЕУ”, саопштено је из Брисела.

Иако није објашњено, није тешко уочити да су се Додикови кадрови побунили против формирања нових институција на државном нивоу. 

С друге стране, представници Европске комисије упозорили су да су то активности које извиру из правних регулатива ЕУ и ако БиХ мисли напредовати према чланству, њихово је формирање неминовно! 

Данас је у главном граду ЕУ одржан економски и финансијски дијалог Уније и држава западног Балкана и Турске.

Након састанка издато је саопштење за јавност.

У њему се истиче спремност ЕУ за даљу сарадњу и продубљивање односа с шест држава нашег региона и Турском.

Дате су и препоруке свакој од седам држава шта је потребно урадити како би се економска ситуација побољшала.

Када је БиХ у питану, ЕУ је ставе да је стварање нових институција на нивоу државе нужно.

Одлагање ће само додатно коштати бх. грађане, али ће се те институције прије или касније морати формирати.

Од БиХ се очекује и системска, озбиљна помоћ институцијама, али и приватним фирмама, како би се што прије опоравиле од посљедица пандемије коронавируса.

Сугерише се и циљано повећавање јавне потрошње, али и помно праћење раста цијена.

Захтијева се и “заштита интегритета Валутног одбора и независности Централне банке БиХ”.

“У циљу побољшања пословног окружења и јачања јединственог економског простора,брегистрација предузећа као и поступци лиценцирања и издавања дозвола бит ће поједностављени и усклађени у цијелој земљи”, један је од закључака из Брисела.   

Из Европске уније упозоравају да је пандемија коронавируса нанијела велике штете и бх. економији.

Најављује се да ће опоравак трајати дуже него ли је очекивано и да је тек 2023. могуће очекивати раст бруто друштвеног производа за 3,4 одсто, уз услов да се проведу неке од битних економских и фискалних реформи.

Наглашава се и да је и даље присутран тренд пада дознака дијаспоре, јер и она трпи економске посљедице пандемије.

Повећање циљане буџетске потрошње један је од предуслова опоравка.

Пут опоравка након пандемије значајно ће зависити о напорима влада и способности рјешавања идентификованих структурних изазова и дјелотворне проведбе пакета економске подршке, укључујући економски и инвестициони план за западни Балкан.

Опоравак би такође имао користи од даљњих напора у борби против корупције, побољшања владавине закона, укључујући и брзо увођење система провјере имовинских пријава судија и тужилаца, као и чланова Високог судског и тужилачког вијећа у складу са европским стандардима, побољшање транспарентности и јачање институција, те социјални дијалог", истиче се у објави ЕУ. 

(Политицки.ба)