Они су једини у бившој СФРЈ Титу смјели да кажу НЕ!

Наиме, пошто је са Седморицом младих стекао славу широм старе Југославије, у 24. години отишао је у иностранство и брзо био међународно признат.

- У то време почео сам да свирам и саксофон, који сам лако савладао. Касније сам додао и флауту јер нам је у бенду постало јасно да свирајући само џез нећемо моћи дуго да трајемо. Морали смо да проширимо репертоар, убацили смо и класику и поп музику, имали наступе на разним језицима. На моје инсистирање, укључили смо пантомиму и скечеве, захваљујући којима смо постигли велики успех. Џез је и даље био основа нашег наступа, али смо га изводили на другачији начин. Брзо смо пронашли своје место на Западу, а у Немачкој смо снимили плочу. Рачунали смо да ћемо у иностранству остати око годину дана, а задржали смо се петнаест.

Обожавао их је Јосип Броз Тито, захваљујући којем нико из Седморице младих није морао да служи војску јер је доживотни председник Југославије схватио да је бенд много кориснији "напољу" него у земљи.

- Тито је био "слаб” на наше извођење црначких духовних и руских песама, а волела нас је и Јованка, која нам је пришла после једне свирке у Карађорђеву и питала могу ли она и Стари да се сликају с нама. Често смо били њихови гости, а он је волео да седи с нама до раног јутра. Био је велики господин. Звао нас је и на своје путовање “Галебом” на Самит несврстаних на Куби, али морали смо да одбијемо због унапред уговорених концерата. Касније се испоставило да је то било његово последње путовање.

(курир.рс/Глориа)