Влада да реагује око пројекта ХЕ "Бук Бијела"

Она је упитала да ли би одлука била иста да је концесију добила нека западна држава и да ли би уопште била поднијета апелација. 

„Но, оно што ме још више чуди јесте мук Владе Републике Српске“, каже Пандуревић.

Комисија за концесије БиХ је од свог настанка до данас, а то је 16 година,  објашњава она, у својој надлежности имала је свега двије концесије на ентитетској линији.

''Све остале концесије су додијелиле ентитетске комисије јер то јесте њихова надлежност. Како је онда Федерација могла додијелити 280 концесија, међу којима су и двије концесије на ријеци Босни која тече кроз оба ентитета, а у току су и поступци за додјелу концесија на Неретви'', каже Пандуревићева.

Она додаје да је Уставни суд грубо изашао из својих надлежности и прекршио Устав БиХ. 

„Члан ВИ Устава БиХ, став 3, тачка а) јасно прописује да Уставни суд одлучује да ли је неки члан устава или закона ентитета у сагласности са Уставом БиХ! Одлука о додјели концесије није ни устав ни закон, него појединачни управни акт и преседан је да се Уставни суд БиХ бави појединачним управним актима'', појашњава она.

Жалосно је, каже Пандуревићева, што некоме смета инвестиција Републике Србије од 860 милиона КМ и што одавде желе да отјерају сваког ко је заинтересован да уложи новац.

''То је она Србија која је БиХ донирала респираторе и вакцине, и ваксинисала више држављана БиХ него што их је вакцинисала матична држава, и у коју су по вакцине хрлили и потписници апелације! Каква се порука шаље другим инвеститорима? Зар мислимо да ће неко доћи да уложи тамо гдје га чекају политичке одлуке и гдје нема правне сигурности'', пита Пандуревићева.

Још жалосније је, каже Пандуревић, да институције Републике Српске, првенствено Влада Републике Српске тихују на овакву одлуку.
 
„Можда и они прижељкују неке друге партнере а не Владу Србије!? А најжалосније од свега јесте да су закључци Народне скупштине Републике Српске од 17. фебруара 2020, поводом одлуке Уставног суда којом се Република Српска оставља без државне имовине, мртво слово на папиру које тзв. 'српска репрезентација' није поштовала ни 15 дана. Зар нису тада рекли да нема одлука на нивоу БиХ док се не донесе Закон о Уставном суду БиХ!? Рекли и порекли, и посташе саучесници Уставног суда БиХ!'', закључује Пандуревићева.

(БН)