Хоће ли бити избора ако не буде новог Изборног закона?

Бакалар сматра да би чланови ЦИК-а требали бити дио радне групе.

“Ми бисмо требали да будемо партнери и да дамо свој допринос. ЦИК је тијело које организује и проводи изборе и због више-мање познатих околности, ми смо изопштени из радне групе. Али то нас није спријечило да радимо на изборној реформи”, казао је.

Наводи да је ЦИК припремио своју иницијативу за измјене Изборног закона.

“У нацрту иницијативе имали смо интервенције у сваком поглављу Изборног закона. Дали смо рок домаћим актерима да дају повратне информације. Добили смо неке примједбе и критике, не превише, што значи да смо одговорили захтјевима невалдиних удруга. Када добијемо мишљење међународних организација, прије свега ОЕБС-а, онда ћемо имати финални приједлог који можемо у форми иницијативе послати у парламентарну процедуру”, казао је.

Политички непристрасна изборна администрација

Бакалар даље каже да постоје два приједлога да се осигура политички непристрасна изборна администрација.

“Један је наишао на разумијевање локалних комисија, да се чланови бирачких одбора бирају путем јавног позива који би проводила изборна комисија. Они би се бирали у неизборној години да имају времена за едукацију, што би била професионализација бирачких одбора. Према препоруци ОСЦЕ-а, да се сузи сама назочност политичких странака у бирачким одборима. Да се само омогући присуство парламентарних странака”, појаснио је.

Сматра да Интерресорна радна група може до рјешења без ЦИКа, али сумња да може до ваљаних рјешења.

“Они нису у капацитету да дођу до ваљаних рјешења без стручног мишљења чланова ЦИК-а”, казао је.

Додаје да су поједине странке преузели иницијативу ЦИК-а да је промовирају на радној групи.

“Нисам мишљења да могу на добар начин да бране оно што је сада формално њихов приједлог”, казао је.

Говорећи о асиметричном избору чланова Предсједништва БиХ, што је један од приједлога, Бакалар је казао да ЦИК нема став по том питању.

“Постоја асиметрична рјешења на различитим нивоима, али не унутар једне институције – кровне институције извршне власти. Не знам колико је то реално и правно утемељено”, казао је Жељко Бакалар.

На крају Бакаралар је на питање да ли постоји опција да не буде избора уколико се не усвоји нови Изброни закон рекао:

“Тачно се зна колико траје мандатни период, он када истекне након четири године, одржавају се избори. Значи биће одржани и ако не буде новог Изборног закона. Могу бити пролонгирани као у претходном случају, али то нек је на част онима који осигуравају новац за изборе”.

(Рапорт.ба)