СИПА-и пријављене трансакције од 68 милиона КМ

Наиме, комерцијалне институције које послују у финансијском и нефинансијском сектору су, на основу Закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности, обавезане проводити мјере за откривање и спречавање прања новца и финансирања терористичких активности.

У оквиру тих мјера прописана им је обавеза да СИПА-и достављају извјештаје о сумњивим трансакцијама или особама, о готовинским трансакцијама и повезаним готовинским трансакцијама чија вриједност износи или прелази износ од 30.000 КМ.

„Током 2020. године запримљено је 812 обавјештења о сумњивим трансакцијама чија укупна вриједност износи 68.392.924 КМ“, навели су у Финансијско-обавјештајном одјелу (ФОО).

Од поменуте цифре, банке су пријавиле трансакције од 63,6 милиона, а остали обвезници од 4,7 милиона КМ.

У СИПА-у су стигла и обавјештења о готовинским и повезаним готовинским трансакцијама чија укупна вриједност износи чак 19,2 милијарде КМ, од чега су банке пријавиле трансакције од 18,3 милијарде, а остали од 839,3 милиона КМ.

За ЦАПИТАЛ су у СИПА-и рекли да Финансијско-обавјештајни одјел, у складу са Закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности, прима, прикупља, евидентира и анализира податке, инфромације и документацију те надлежним тужилаштвима, органима надлежним за истраживање кривичних дјела прања новца и финансирања терористичких активности и другим надлежним институцијама доставља резултате аналитичко-истражног процеса.

„ФОО је 2020. године тужилаштвима доставио 15 извјештаја (десет извјештаја и пет допуна извјештаја) којим је за 49 особа (39 физичких и десет правних особа) документовано постојање основа сумње да су починили кривично дјело прања новца и више предикатних кривичних дјела“, истакли су у СИПА-и.

Наведеним извјештајима пријављено је постојање основа сумње на почињење кривичног дјела прања новца у износу од око 12,9 милиона КМ, причињена материјална штета од пријављених предикатних кривичних дјела у износу од око 6,8 милиона те стечена имовинска корист у укупном износу око 8,5 милиона КМ.

Подсјећамо, портал ЦАПИТАЛ ове седмице објавио је опширно истраживање о методама прања новца у БиХ које је показало да су грађевинарство и некретнине, банкарски и систем брзог трансфера новца, угоститељство, осигуравајуће куће, кладионице и коцкарнице, адвокати, рачуновође, таксисти – само неке од дјелатности преко којих се у Босни и Херцеговини пере нелегално стечен новац.

(Цапитал)