Ведрана има жељу да има своју кућу и фарму за козе

Већину незапосленог радно способног становништва у БиХ чине жене, више од 50 одсто. Суочене с малим могућностима запошљавања, жене се све више опредјељују за властито предузетништво као извор прихода.

Тридесетчетворогодишња Ведрана Петровић није налик женама које доминирају у савременим токовима живота. Ведранин свијет нису друштвене мреже и кафићи. Она је савремени номад који се годинама сели из села у село. Сада је настањена у Доњој Буковици код Бијељине. Живи са природом, а њена породица су козе.

“Одан и искрен пријатељ, не траже пуно, а дају много. То је чиста љубав према козама. Колико год сам тежак живот имала никада нисам хтјела да их продам”, с осмјехом каже Ведрана.

Ову жену дјечије душе и лављег срца живот није мазио. Са родитељима, братом и сестром 1992. године из Зенице је избјегла у Брезово Поље код Брчког. Дјевојчурак је помагао људима у једној клаоници гдје је зарадила 10 КМ.

Посматрајући колону избјеглица из Хрватске запазила је козе и одлучила да их купи. Дјечија жеља се остварила. Тада двије, а данас Ведрана има стадо од 25 коза, које су јој извор прихода.

“Прије короне имала сам сталне муштерије које су узимале млијеко због бронхитиса. Не морамо цијену правити, посебно ако је за здравље. Давала сам људима и козе гратис. У вријеме короне људи се опет јављају. Кад пробају виде квалитет. Важно је да се млијеко не кува и не додају никакви састојци. Све су то препуруке, чули за Ведрану, видјели преко БН. Муштерије су највише из Бијељине и околине, па Брчко, однесем у град или људи дођу. Може се лијепо живјети од овога. Важно је само вољети и успјех је ту”, прича нам Ведрана.

Успјешан предузетник и економиста Мирјана Орашанин појашњава: “Потребно је имати унутрашњу снагу, вољу да се опстане, жељу да се успије у послу и радити".

Том паролом водила се и породица Сјерић из Љељенче код Бијељине. Када је прије 11 година Миленин супруг остао без посла, одлучили су да се баве производњом и прерадом бундеве, која се од давнина користи у медицинске сврхе.

“Од бундеве може све да се уради, комплетан ручак. Како? Хљеб од меса бундеве се прави, могу се додати сјеменке, колач, чорба…”, истиче Милена Сјерић.

“Жене се много мање упуштају у приватни бизнис. Уколико се баве предузетништвом, то је мањег обима, углавном производња колача, нека домаћа радиност. Зашто је то тако? Жене су разапете између породице и посла, а предузетништо захтијева преданост човјека у цјелости”, тврди преузетник Мирјана Орашанин.

Милена Сјерић је вриједна домаћица, која ради током цијеле године. Вишегодишњи труд се исплатио. Сјерићи су данас највећи произвођачи бундеве у Републици Српској и БиХ, што је и овјерено наградама на сајмовима.

“Од прошле гопдине смо почели да радимо чоколаду са сјеменом бундеве. Изашли смо на међународни пољопривредни сајам у Новом Саду. Освојили смо златну медаљу за чоколаду, препознали су идеју, квалитет и дизајн. Сви смо породично укључен”, додаје Милена Сјерић.

“Суштина предузетништва је у снази личности да изнесе неки посао од почетка до краја, који захтијева велики труд и улагање, првенствено времена, потом и новца, бити спреман на све изазове”, додаје Орашанин.

Сходно томе, Ведранина једина жеља је да има своју кућу и фарму за козе. Ова жена ведрог духа вјерује да ће се скрасити, да не буде номад у 34 години...

(БН)