Србија преузима намјенску индустрију Републике Српске

Већ се мјесецима ради на припреми власничке трансформације “Космоса” који је прије рата запошљавао 1.600 радника и био понос тадашње стручне намјенске индустрије за потребе ратног ваздухопловства и против­ваздушне одбране.

Држава Србија ће преко једног од својих предузећа из намјенске индустрије постати стратешки партнер и купац.

Разматра се неколико опција за преузимање од којих је најреалнија да постану власници двије трећине акцијског капитала.

План је да се обавезе повјериоцима из процеса реструктурирања исплате у потпуности, а да се дугови према фондовима претворе у капитал, са чиме ће бити увезан стаж за раднике који на то чекају и по 15 година.

Након што се ситуација рашчисти, извршиће се попис имовине и урадити процјена тржишне вриједности капитала, а затим ће се кренути у преговарачки поступак о преузимању контролног пакета акција.

Србија нишани
По скоро истом моделу је Србија прије неколико година преузела 71 одсто удјела у предузећу „Зрак“ из Теслића које производи и ремонтује нишанске справе за хаубице, минобацаче и лансере, дурбине, ловачке и друге нишане.

Србија је преузела обавезе према купцима и добављачима. Власници су постали и Фонд ПИО, Фонд здравственог осигурања Српске који су своје дугове намирили кроз удио у власништву.

Предузеће које је 2013. године због бројних дуговања завршило у стечају данас позитивно послује, има годишње приходе у просјеку од 1,3 милиона марака и запошљава 37 радника, док је прије рата имала око 200 запослених.

Финале вишегодишње сарадње

Предузећа у Републици Српској из области намјенске индустрије годинама уско сарађују са компанијама са истом дјелатношћу у Србији, тако да је улазак у власништво резултат досадашњег партнерства.

Тако на примјер “Космос” скоро пола својих прихода остварује управо кроз сарадњу са Министарством одбране Србије.

У прошлој години су реализовали један уговор вриједан 1,1 милиона евра, други у износу од 1,15 милиона евра је у току, а како сазнајемо усаглашен је и трећи у вриједности од 1,7 милиона евра и он ускоро треба да буде потписан. Такође, када је овај посљедњи у питању, постоји могућност његовог проширења на додатних 350.000 евра.

Прије три године „Космос“ и Министарство одбране Србије су потписали уговор о ремонту ракетних система вриједан два милиона евра.

Занимљиво је да је у марту ове године српски министар Небојша Стефановић боравио у посјети бањалучком предузећу.

Након састанка је саопштено како се разговарало о могућим будућим модалитетима сарадње који би, како је тада Стефановић оцијенио, били од значаја за наставак опремања Војске Србије, а у исто вријеме и за даљи развој овог предузећа.

Са Министарством одбране Србије сарађује и бијељински „Орао“. Уговор вриједан 3,7 милиона евра о ремонту мотора за авионе „Орао“ и „Супер Галеб“ потписан је у фебруару ове године. Ријеч је о једном од најзначајнијих појединачних уговора који Министарство одбране и Војска Србије имају са једном компанијом намјенске индустрије из Републике Српске.

Вјештица: Србија доноси нову технологију
Из управе “Космоса” су потврдили наша сазнања и поручили како је ријеч о “Трећем животном циклусу”.

“Стратешко партнерство са намјенском индустријом Србије кроз учешће у капиталу је свакако значајно и преставља “нови животни циклус” друштва кроз нове послове, трансфер технологија, заједнички наступ на трећим тржиштима, а све ово ће за последицу имати ново запошљавање и бољи пословни амбијент”, рекао је за ЦАПИТАЛ директор предузећа Душан Вјештица.

Додаје и како ће кроз овај цикус бити сервисиране обавезе према фондовима, радницима и добављачима.

“Дуговања и потраживања се усаглашавају са фондовима и Пореском управом РС, а по усаглашеним обавезама план ће бити достављен ИРБ РС на даље поступање. Пошто се ради о доста сложеном послу са доста учесника у процесу реалан рок за наведену активност је септембар ове године”, каже Вјештица.

Врхунац војне технологије
Ваздухопловни завод “Космос” је производио радарске, ракетне и рачунарски системе, вршили су генерални ремонт радара, ракетних система и мјерне опреме.

 “Космос” је градио покретне аеродроме и покретне писте, а радили су и практичну обуку страних кадрова у Бањалуци и у иностранству.

Почетком рата почела је и њихова пропаст јер су изгубили тржишта широм свијета.

Обавезе су се гомилале, а до момента када се кренуло у реструктурирање прије неколико година оне су износиле 24,5 милиона марака.

(Цапитал)