Меркелова није хтјела западни Балкан у ЕУ па се предомислила

Он је на онлине панелу одржаном у организацији Центра за стратешке и међународне студије из Вашингтона и "Конрад Аденауер" фондације блиске владајућој њемачкој партији ЦДУ, рекао да је ова промјена става Меркелове риједак примјер да политичар учи и да се мијења.

"Канцеларка Меркел почела је да увиђа значајне разлоге за веће интеграције региона и веће инвестиције у регион. Заслужује признање због Берлинског процеса и стварања Савјета за регионалну сарадњу. Ово је једна од најиновативнијих ствари које је међународна заједница урадила за регион, а дошла је из њене истинске жеље да помогне земљама да сарађују док уче како да се интегришу у Европу", рекао је он.

На панелу је покренута занимљива тема о судбини иницијативе о заједничком тржишту, за коју је речено да Меркелова жели да буде једна од њених спољнополитичких заоставштина. Наиме, саговорници су покренули питање шта ће се десити с европским интеграцијама ако ЕУ не успије наговорити Бугарску да обустави блокаду Сјеверне Македоније и самим тим процес проширења.

Једно од најзанимљивијих размишљања била је најава промјена става САД и Европе о западном Балкану, ако БиХ, Косово и Црна Гора и даље буду одбијале да се придруже заједничком регионалном тржишту, које су уз њемачки благослов покренуле Србија и Албанија, а којем се придружила и Сјеверна Македонија.

"Србија, Албанија и Сјеверна Македонија јасно су рекле да су БиХ, Косово и Црна Гора добродошли, али да више неће чекати. А ово ће довести до промјене става сјеверноатлантске заједнице. Прво је тражено да се свих шест земаља крећу заједно, али се увидјело да то значи застој док се сви не усагласе. И ту се враћамо поново духу канцеларке Меркел. Питање за Запад је сљедеће: 'Хоћемо ли подржати ове три земље, или ћемо чекати свих шест, чак и ако се ствари не крећу? Ово је изазов с којим ћемо се морати заједно суочити", рекао је О'Брајан.

Он је објаснио мотивацију Србије зашто жели укључити остале земље у ову иницијативу.

"Само Србија засад прима велике инвестиције које је стављају унутар европског система економске вриједности. А то је начин како су остале земље источне Европе постале богатије - почињу да се 'хране' на ланцу вриједности својих богатих сусједа. Али Србија нема довољно радне снаге да прихвати све инвестиције. Зато ће морати или да отвара фабрике изван своје територије или да прихвата раднике да дођу у Србију", објаснио је он.

Петер Бејер, њемачки политичар близак високом представнику Кристијану Шмиту, индиректно је критиковао самопроглашено Косово због одбијања прикључења заједничком тржишту, јер, како је рекао, неки политичари у цијелом региону желе да задрже овакву ситуацију у којој се лично богате.

"Моја препорука Косову је сљедећа: Уђите у ову иницијативу, превазиђите историјске подјеле", рекао је он.

Упитан о улози Шмита у БиХ, он је рекао да је потребан прагматичан, а не идеолошки приступ те да је потребна сарадња Европе и Америке.

"Некад се наљутим и кажем сам себи да треба да их пустимо да раде шта хоће. Али треба ми минут да схватим да то не можемо да урадимо, јер ће ово бити од користи за људе у региону и за ЕУ", рекао је он.

Ради стављања ствари у контекст, важно је да Њемачка подржи европска настојања у БиХ да се оствари напредак у реформама с обзиром на то да су Амбасада САД, Канцеларија ЕУ, ОЕБС и још неколико амбасада остварили велики ниво координације, посебно кад је у питању Мостар и Изборни закон, а који је у задњих неколико мјесеци донекле поремећен.

Дејтонски споразум је веома успјешан јер је 25 година успио да одржи мир у БиХ, рекао је Џејмс О'Брајан, аутор овог документа.

Он је прецизирао да искуство показује да се земље које су изашле из рата на сличан начин попут БиХ у року од десет година врате у ратно стање. Према његовом мишљењу, Дејтонски споразум је то спријечио јер је нашао начин да стране у сукобу пиштоље замијене новцем и дејтонски систем искористе да би се међусобно богатиле. Он је сугерисао да међународна заједница треба да промијени свој приступ како би се спријечила злоупотребу јавних ресурса.

Нагласио је да је опасно да се у БиХ позива на раздруживање, уз напомену да Дејтонски споразум никада није предвидио такву могућност, а да само охрабрује став оних који би ревидирали овај документ.

Према његовом мишљењу, главни разлог до сада за одбијање прекрајања овог споразума је страх међународне заједнице од ризика и посљедица на терену.

(Независне новине)