Грозница Западног Нила однијела два живота у Србији

Преминули од грознице Западног Нила су с територије Сремског и Јужнобачког округа, један је имао 50, а други 63 године.

Главни преносилац вируса те грознице је заражени комарац врсте /Цулеx пипиен/, која је одомаћена и у Србији, односно Војводини.

Грозница Западног Нила у Србији се биљежи током топлих мјесеци, и то од маја до октобра, односно новембра.

Период од заражавања до појаве болести траје од два до 14 дана.

Код особа са ослабљеним имунитетом инкубација може трајати и неколико недјеља.

У највећем броју случајева, 70 до 80 одсто, инфицирана особа нема никаквих симптома и знакова болести.

Код око 20 одсто инфицираних јавља се блага болест слична грипу с повишеном тјелесном температуром, главобољом, малаксалошћу, боловима у зглобовима и мишићима.

У тим случајевима грозница пролази без посљедица послије пет до седам дана.

Вирус грознице Западног Нила се не преноси међу људима контактом али је могућ пренос са мајке на дијете, трансплацентарно и током дојења, трансплантацијом органа или трансфузијом, мада изузетно ријетко.

Грозница Западног Нила, званично је први пут регистрована у хуманој популацији на територији Србије крајем јула 2012. године.

У периоду од 2012. до 2020. године на територији Србије регистровано је укупно 1.032 случајева грознице Западног Нила.

Према подацима Института, у том периоду биљежи се и 98 смртних исхода који се могу довести у везу са оболијевањем од грознице Западног Нила.

Најважнији резервоари заразе су различите врсте птица у којима се вирус одржава.

Ради смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, становништву се препоручује примјена мјера личне заштите од убода комараца.

Ријеч је о употреби заштитних средстава на откривеним дијеловима тијела приликом боравка на отвореном, ношење комотне одјеће дугих рукава и ногавица, свијетлих боја.

Важно је избјегавти боравак на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца, и то у сумрак и у зору. 

(Срна)