Злочин Тужилаштва: Хрватски генерали ће бити слободни?!

Тужилаштво БИХ затражило је да Хрватска преузме све предмете који се односе на кривично гоњење команданата Хрватске војске, против којих је МУП Републике Српске поднио пријаву за ратни злочин над Србима у акцији „Бљесак“ 1995. године. 

То је потвђено и из Министарства правосуђа и управе Хрватске.

Шта то значи за српске жртве и њихове породице?

У молби коју су представници Тужилаштва БиХ послали Министарству правосуђа и управе Хрватске, тражи се да Хрватска преузме истрагу против 14 хрватских официра због ратних злочина над српским цивилима током акције „Бљесак“ 1995. године. 

У документу који је у посједу БН телевизије, Тужилаштво БиХ се позива на Споразум између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске о правној помоћи у грађанским и казненим стварима који је потписан 26. фебруара 1996. године у Сплиту, а у коме се наводи: 

1) Правосудни органи државе молитељице привремено ће прекинути мјере у вези с гоњењем за дјело наведено у молби за преузимање кривичног гоњења.

2) Те ће се мјере увијек обуставити:

1. ако је окривљени у замољеној држави правоснажно ослобођен или је поступак обустављен због помањкања доказа или зато јер почињено дјело није кажњиво дјело,

2. ако су изречена казна или мјера сигурности већ извршени или ако извршење по закону због акта помиловања није више могуће.

3. за онолико времена за колико је извршење казне или мјере сигурности потпуно или дјеломично одгођено  - - - наведено је у члану 36 наведеног Споразума.

У наставку молбе, Тужилаштво БиХ, такође, се позива и на члан 35, у коме, између осталог, наводи да се сви списи из предмета, као и изјаве оштећених доставе замољеној држави. То значи, да су, према тврдњама Тужилаштва БиХ, оштећени у овом кривичном дјелу дали сагласност да се предмет уступи Хрватској.

- Уступање предмета практично значи да ће бити побијене чињенице за које у Хрватској тврде да се нису ни догодиле, упозоравају представници организација које заступају интересе српских жртава.

"У тој акцији убијено је 283 људи, а међу њима највише цивила. Убијено је 57 жена, деветоро дјеце, порушено, попаљено, опљачкано то што је припадало САО Крајини. Примјера ради у Медарима су убијене двије породице, два брата Вуковића, њихове жене и њихово троје дјеце.“, каже директор Документационо-информационог центра „ВЕРИТАС“ Саво Штрбац.

Адвокат Слободан Перич сматра да је Тужилаштво БиХ на овај начин постало саучесник у кривичном дјелу. Осим тога, неки од хрватских официра који су оптужени за ратни злочин, нису више међу живима, па се процес против њих аутоматски обуставља, појашњава Перић.

Са хрватске стране могу се чути тврдње да ти официри никада нису били ван граница Хрватске. 

"Ако се генерали процесуирају, онда се они не процесуирају зато што су били директни извршиоци, него зато што су били наредбодавци у извршењу одређених злочина. Али њих може процесуирати само правосудни органи Републике Српске, Федерације БиХ или Брчко дистрикта. Сасвим сигурно да неће бити процесуирани у Хрватској. И да су тим уступањем предмета за сва времена ослобођени било какве одговорности.“, појашњава Перић.

Упућени у ову проблематику истичу да је пракса показала да ни раније није било адекватне сарадње на релацији правосуђа БиХ и Хрватске, те да је поступак Тужилаштва БиХ неправедан према српским жртвама. 

"Ја искрено да вам кажем не очекујем ништа од овога, осим вијести која ће бити данас, сутра или прекосутра. Јер знам да хрватско правосуђе није поступало по замолницама и за испитивање евентуално свједока у неким предметима које је водило Тужилаштво БиХ, по неколико година, дакле нису ни по замолницама хтјели да поступају, тако да мислим да и у овом конкретном случају од овог предмета неће бити ништа.“ , наводи директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

Поступак против 14 хрватских војних официра покренуло је Министарство унутрашњих послова Републике Српске 2006. и 2007. године.

Они се оптужницом терете да су учествовали у издавању наредби за неселективно гранатирање и артиљеријско дјеловање са подручја која су била под контролом Хрватске војске по цивилним циљевима и небрањеним мјестима Градишке и Козарске Дубице у којима је убијено више цивила.

Незваничне информације говоре да су на списку који је Сарајево доставило Загребу ратни команданти Павао Миљавац, Младен Маркач, Маријан Марековић, Давор Домазет Лошо те Лука Џанко. На том је попису је и троје преминулих ратних команданата - Петар Стипетић, Имра Аготић и Иван Басарац.

Како су медији сазнали  на листи су се нашли и Ренато Ромић, Жељко Верказ, Рудолф Локнер, Владо Гаврић и командант артиљерије у акцији Бљесак Гашљевић, пренио је <спан стyле="цолор: #3598дб;">Јутарњи лист.