Притиснуо их увоз: Семберци ће џаба да дају лубенице

Да би се у Семберији произвела слатка лубеница по којој је овај крај веома познат, не само у Српској, него И у региону, домаћи произвођач мора доста труда, рада и зноја да уложи.

На околним сеоским путевима, ових дана, свакодневно пролазе трактори са приколицама препуних зрелих лубеница које ће на бијељинској Кванташкој пијаци чекати купце, док домаћег произвођача чека мизерна зарада….

Тренутно је цијена лубенице `краљице сласти` 15 фенинга по килограму, а да би дошла до Кванташке пијаце нас кошта 20 фенинга, И то се чака два до три дана како би се продала. Цијена црне лубенице је нешто скупља, али је у суштини веома ниска за било какву зараду”, објашњава Горан Симић, произвођач из Велике Обарске.

Производња под ведрим небом увијек је неизвјесна, јер је сваки произвођач принуђен да ризикује, врло често, и сопствени капитал...Рачуницу у овом послу, кажу, више не виде!

“Улог је веома скуп, преко 500 КМ кошта један дунум, а хектар 5.000 марака. Од фолије, цријева, расаде, ђубрива, заштите, долазак на пијацу, такође два до три фенинга трошка, гориво, улаз, вага, мука, температура висока, једноставно нема те нигдје”, прича Младен Митровић,  произвођач из Доњег Црњелова. 

 “Ако сам се задужио у банци прољетос 20.000 марака, а за Божић будем дужан 40.000 марака, шта сам урадио”, пита се Митровић и додаје да је већина људи у проблему. Он сматра да ако држава нестане иза њих на неки начин, јер неко мора да размишља о томе ко је у Савјету министара БиХ или министар за иностране послове БиХ.

На путу од њиве до тезге, сељак увјек извуче дебљи крај, док профит иде у друге руке, тврде семберски пољопривредници, додајући да је то резултат неконтролисаног увоза и небриге власти да се заштити домаће тржиште. 

“Маћехински однос власти на откупну цијену једовео до тога да ће се обим проиозводње знатно смањити И већ се смањио, а неки су И одустали од даље производње”, каже Симић.

Митровић каже да ти накупци који возе И тржни центри, нико неће да спушта цијену. Он разумије ако је то људима скупо али важна је подједнако И зарада пороизвођача. Сви знају колика је трговачка маржа, али се поставља питање, зашто то неко не контролише?!

“Имали смо на почетку сезоне 14 шлепера на дневном нивоу увозне лубенице која је стигла на наше тржиште И тиме су нас угушили”, тврди Симић. 

Претходних година је на капију Кванташке пијаце улазило дневно и преко 150 приколица лубенице, ове године, због смањеног обима производње и ниске цијене једва да уђе и седамдесет. Румена и слатка неријетко и преноћи на пијаци док чека накупце из Сарајева, Тузле, Цазина и других мјеста,  који радије бирају лубеницу из увоза...

Огорчени домаћи прозвођачи поручују да озбиљно размишљају да почну бесплатно дијелити лубеницу како би скренули пажњу на безизлазну ситуацију у којој се налазе. То ће бити одраз њихово револта, како кажу, због упорног игнорисања надлежних власти који не желе нити имају конкретан план како да заштите домаћу производњу. 

(БН)