Жене кандидати за новог генералног секретара НАТО-а

Паис наводи да су виђени кандидати бивша британска премијерка Тереза Меј, некадашња челница Службе за безбједност и спољне послове Европске уније (ЕУ) Федерика Могерини и њемачка министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер.

Мадридски дневник додаје да међу партнерима у Атлантском савезу постоји широко увјерење да послије 73 године једна жена треба да преузме челно мјесто западног војног-политичког савеза и каже да су "још три кандидаткиње са Истока Европе".

То су, наводи Паис, бивша предсједница Литваније Далија Грибаускајте, предсједница Естоније Керсти Каљулаи и донедавна предсједница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић.

Нова личност на челу НАТО ће бити изабрана идуће године на самиту у Мадриду, а углавном је неподијељени став атлантских савезника да то мора бити у политичким и геополитичким пословима "искусан Европљанин, односно Европљанка".

Шпански лист каже да је Тереза Меј већ незванично кандидат, да је њена предност што има важно искуство као предсједница владе, али неки партнери у НАТО мисле да није повољна чињеница то што Велика Британија више није чланица Европске уније, а што би могло изазвати неспоразуме у часу кад ЕУ жели да развије заједничку одбрамбену и безбједносну политику, чему се противила Велика Британија док је била чланица ЕУ.

"У игри је и име Федерика Могерини којој не иду у прилог критике на рачун вођења спољне политике ЕУ", истиче Паис и напомиње да за Анегрет Крамп-Каренбауер представља приличан проблем чињеница да је на челу Европске комисије такође Њемица, Урсула фон дер Лејен, "а ниједна од њих није била предсједница владе".

Мадридски дневник указује на то да "мада улога генералног секретара може изгледати од другоразредног значаја у организацији у којој се све одлуке доносе уз нужну једногласност и неоспорну превласт САД, што се не доводи у питање, та личност ипак има кључну улогу у утврђивању које и како ће се водити расправе".

На самиту у Мадриду идуће године треба да буде усвојена нова стратегија НАТО која као главног супарника, ако не и већ непријатеља види Кину.

А то је, како објашњава Паис, "Нови концепт за идућу деценију, у који је уграђена ‘Визија од 360 степени’, чиме се замјењује досадашњи концепт одбране усредсређен скоро искључиво на Русију, а уводе се вишеструки циљеви сузбијања опасности, од војних и терористичких, до економских, технолошких, еколошких, што пријете и из васионе и сајбер простора".

(Бета)