Примопредаја ОХР штафете у кабинету канцеларке. Пуна подршка Шмиту!

Бивиши и нови високи предсјавник у БИХ Валентин Инцко и Кристијан Шмит били су у посјети канцеларки Ангели Меркел. Њој је очито стало до тога да прије одласка осигура успјешни наставак започете Балкан иницијативе.

Њемачка дипломатска иницијатива започета почетком ове године посјетом читавог низа министара спољних послова земаља западног Балкана Берлину, наставља се пуном паром и у овим посљедњим седмицама рада ове владе и посљедњим тренуцима ере Ангеле Меркел која након парламантарних избора 26. септембра напушта политичку позорницу.

Штуро саопштење али велика симболика

У сриједу касно послијеподне је њемачка канцеларка у Берлину примила двојицу високих представника за Босни и Херцеговину: Валентина Инцка, који је у крајем јула напустио овај положај те Кристијана Шмита који је Инцка замијенио почетком августа.

Занимљиво је да ни уочи а нити након овог сусрета није било уобичајене конференције за новинаре. Након сусрета је само штуро саопштено како је Меркел Инцку захвалила на 12-годишњем ангажману у Босни и Херцеговини а Шмиту обећала пуну подршку савезне влада у обваљању ове „важне међународне функције“.

Како је саопштио владин портпарол Стеффен Сеиберт, „у фокусу разговора се налазило стање у БиХ те посебно реформе које се тамо морају спровести а све то „с погледом на приближавање Европској унији".

Симболика сусрета

Више ријечи није утрошено на ову посјето. Но треба рећи да је овај сусрет званично најављен преко Савезног уреда за медије (БПА) па се из тога може закључити да му се придаје одређен значај: Ангела Меркел у недељи у којеј се у Њемачкој захуктава предизборна кампања за парламентарне изборе крајем септембра, поред свих обвеза како на унутрашње тако и спољнополитичком плану, неколико недеља уочи, сада се може рећи, историјског силаска с власти, налази времена да прими двојицу политичара за које већина њемачких грађана никада није чула.

И шаље се порука: нама је стало до регије југоисточне Еуропе, политика сваке сљедеће савезне владе, у којој ће највјеројатније опет Меркеличина Кршћанско-демократска унија (ЦДУ) играти важну улогу, биће политика спољнополитичког континуитета а то вриједи и за западни Балкан и Босну и Херцеговину.

Након самита у склопу Балканског процеса почетком јула њемачка канцеларка је гледајући уназад рекла како је од њезиног доласка на власт 2005. политика према регији западног Балкана била прожета "успонима и падовима, свјетлом и сјеном". "Нама остаје још много стрпљења и ангажмана на западном Балкану", рекла је Меркел и додала "и много посла".

Посао канцеларку чека и за два дана. Нова занимљива етапа спољнополитичког труда њемачке канцеларке да осигура наставак својих активности је и одлазак у петак у Москву у опроштајну посјету. Иако у канцеларском кабинету нису хтјели ни негирати и потврдити да ће у Кремљу бити ријечи и о руској блокади функције високог представника за БиХ, за очекивати је да ће се њемачка канцеларка потрудити да Москва, ако не званично а оно барем на терену, омогући рад Шмиту и прешутно подржи његове намјере да оживљавањем реформског процеса БиХ помакне с мртве точке.

Изгледи за успјех ове мисије нису мали: Москва треба Берлин који је остао међу најпоузданијим (ако не и једини) партнерима унутар, Русији врло важне, Европске уније. Путин Меркел мора бити захвалан због суздржаности Берлина када су у питању нове санкције Брисела према Кремљу. А ту је наравно и њемачки дипломатски успјех спашавања плиновода Сјеверног тока ИИ којег је Берлин прогурао успркос огромном отпору земаља попут Пољске с којом Њемачка такође има осјетљиве односе.

(ДW)