Политика се умијешала: Тужилаштво не спроводи истраге

Више од 416 јавних набавки прошле године, у вријеме пандемије вируса корона, обављено је путем преговарачког поступка без обавјештења. Све набавке су правдане тиме да се у случају хитности набави неопходна опрема и заштити здравље људи.

У већини случајева прекршен је Закон о јавним набавкама БиХ, међутим, Тужилаштво БиХ ни у једном случају спорних набавки није реаговало оптужницом или санкцијама. 

Проблем у раду Тужилаштва настаје оног момента када се у све умијеша политика, сматра судија Бранко Перић.

„Криза институција је изашла због утицаја политике на рад институција и на избор руководећих кадрова у институцији. Политичарима не треба ефикасно правосуђе, они желе правосуђе које неће радити свој посао да би они избјегли процесуирање и да њихов криминал не би дошао на ред, то је логика система који је у расулу и распадању какав је политички систем у Босни и Херцеговини“, каже Бранко Перић, судија суда БиХ.

Бројни су примјери кршења Закона, а који су остали некажњени.

Када је,прије неколико дана, начелник општине Јабланица против Милорада Додика проднио кривичну пријаву јер је оружане снаге спријечио у гашењу пожара, Тужилаштво БиХ је пријаву распоредило у рад тужиоцу, међутим, других активности још увијек нема.

Такође, случај набавке покретне болнице вриједне 2,2 милиона еура у Републици Српској прошле године, изазвала је буру у јавности јер набавка није била у складу са Законом о јавним набавкама БиХ. Поднесене су кривичне пријаве против предсједника Владе Радована Вишковића и директора Института за јавно здравство Бранислава Зељковића али епилога и одговорности није било.

„Људи се процесуирају само кад се погоди тренутак за то, док се годинама пријаве против тих особа држе у ладицама тек када је потребно на њих извршити притисак или ако изгубе политичку моћ онда буду процесуирани, то је годинама присутно.Сад имамо опаснији тренд гдје се ради о директном кориштењу Тужилаштва БиХ да би се обрачунавало са појединцима из супротне политичке странке или унутар исте ако треба неког дисциплиновати на одређени начин“, каже Ивана Корајлић, директор ТИ БиХ.
 
Наши саговорници су сагласни да се тужилаштво налази у највећој кризи од његовог формирања и да је потребно спровести анализу рада комплетног правосудног система и направити резове који би правосуђе вратили на прави пут.

 „Нико у ВСТС не прави озбиљу анализу како функционишу привредни судови у РС, да ли је стечајни поступак мафијашки и организовани криминал или је то нешто што доприноси привреди и опоравку привредних субјеката  ми данас имамо причу да је то да се правосуђе претвара у државни криминал гдје правила важе само за оне који немају никакве везе ни утицај и немају новац“, истиче Бранко Перић, судија суда БиХ.

 „Када говоримо о посебном одјељењу у РС које би требало бити задужено за корупцију, они су прошле године подигли само 6 оптужница. С друге стране нисмо видјели подизање оптужница за афере које су биле везане за набавке медицинске опреме, гдје су постојале кривичне пријаве са свим доказима које ничим нису резултирале“, каже Ивана Корајлић, директор ТИ БиХ.

Тужилаштво БиХ није одговорило на наш упит о броју предмета у вези са корупцијом нити о изреченим казнама. Реформа правосуђа у БиХ траје од 2003.године и до сада су, према подацима Транспаренсија БиХ, бројни донатори, међу којима преовладава Европска унија, уложили око 50 милиона еура. Међутим, без обзира на уложени новац, резултати рада правосуђа су гори него претходних година. 

(БН)