Ђајић може да бира да остане на челу УКЦ или на челу СНСД

– Генерални директор обавља високо сложене и комплексне послове у стручном и менаџерском смислу. Због свега тога, провођење јавног конкурса за ову функцију, а да би се дошло до најбољег рјешења за директора, захтјевно је и има низ како општих, тако и посебних услова. Међу бројним посебним условима је и тај да “Кандидат не може бити лице које је на функцији у политичкој странци – члан 5. Закона о министарским, владиним и другим именовањима Републике Српске”. Законодавац није случајно овај захтјев уврстио у посебне услове конкурса и ова одредба се односи и на изабрана лица. У конкретном случају, када се у конкурсу погледа опис послова генералног директора УКЦ РС, у потпуности је јасно због чега је тај члан законска одредба и посебан услов у овом конкурсу – каже Станић.

Он додаје да у опису послова генералног директора између осталог стоји да – одлучује о заснивању и престанку радног односа и о распоређивању радника на радна мјеста.

-Овдје се поставља круцијално питање:  да ли ће се при заснивању, односно престанку радног односа и распоређивању радника на радна мјеста водити стварним потребама, способностима запослених или евентуалном припадношћу странци или страначким интересима? – пита Станић.

Он додаје да генерални директор одлучује о појединачним правима, обавезама и одговорностима радника на раду.

– То поново отвара питање, ако је он на страначкој функцији, како ће он о тим правима и обавезама одлучивати и да ли ће све посматрати кроз призму странке чији је функционер. Посебно важан посао који је у опису послова генералног директора је да именује и разрјешава раднике са посебним овлаштењима и одговорностима, па овдје долазимо да оне Додикове реченице – “Можете бити најбољи студент или најбољи стручњак у некој области, али ако нисте у систему власти, ако нисте дио власти, све то може изгледати као заблуда” – истиче Станић и додаје да је законодавац, управо инсистирањем на посебном услову да директор није на функцији у странци, ово желио избјећи.

– На крају, директор одлучује о стручном усавршавању здравствених радника и сарадника и било какво петљање политике у ту област може имати несагледиве и дугорочне посљедице по здравље и живот грађана. Сви наведени разлози надлежнима нису довољни јер све јавне установе, па и здравствене, већ дуго се посматрају као страначки плијен и у њима се проводи погубна страначка политика од запошљавања, кадрирања, напредовања до специјализација и шефовских мјеста – закључује Станић.

Да је у овим временима бити менаџер здравствене установе велики изазов и велика одговорност коју законодавац ставио пред сваког кандидата – сагласан је и прим. др Миодраг Фемић, предсједник Струковног синдиката доктора медицине Републике Српске, иначе, од скоро припадник опозиционе Партије демократског прогреса.