Обољели од дијабетеса траже право на нормалнији живот

У претходне три године у НСРС је одржано неколико посебних сједница, расправљало се о питањима која је политичка елита кандидовала као кључна за опстанак Републике Српске, донесено је низ одлука које су погажене од стране оних који су их предлагали и доносили али за проблеме обољелих од дијабетеса није било времена.

Обољели од дијабетеса у Српској кажу да је поражавајућа чињеница да у Републици Српској не постоји регистар обољелих од ове болести као и да одавно не постоји едукативни центар на УКЦ РС. Постојање и рад тог центра оцијењено је као неисплативо.

Поред тих чињеница проблем немогућности рефундације набавке сензора изгледа готово неријешив. У Фонду здравственог осигурања Републике Српске се правдају да ФЗО тренутно нема новца да би могао да рефундира набавку бесконтактних сензора али такво образложење обољели не прихватају. Они објашњавају да се редовном контролом нивоа шећера у крви спријечавају компликације које доноси дијабетес а тако и огромни трошкови за здравствени систем у Републици Српској. 

Они који редовно контролишу и болест држе под контролом могу сасвим равноправно да учествују у друштвеном животу и доприносе развоју друштва. Болест ван котроле онемогућава нормалан живот. Питање је, међутим, ко размишља дугорочно. Министар здравља Ален Шеранић најављује да би макар дјеца дијабетичари и труднице могли у неко догледно вријеме да добију право на рефундацију бесконтактних сензора.

 У међувремену у цијелој Федерацији БиХ обољелима од дијабетеса Тип 1 држава рефундира трошкове куповине тих сензора.

Погледајте филм „Заробљени у шећеру“ који говори о борби пацијената у Републици Српској.

(БН)