Тужилаштво провјерава 3,2 милиона КМ Зељковићевих корона тендера

Тендерски криминал тежак 3.198.195 КМ коначно је дошао под тужилачку лупу, па су због „Цовид уговора“ са фирмама „Процонтрол“ и „Травел Фор Фун“ иза решетака тренутно и Славко Бојић, Саша Марковић, али и директор фирме „Промединг“ Драган Дубравац.

Према документацији која је у посједу Журнала, тужиоци су мјесецима прикупљали информације о куповини заштитних одијела, маски и неконтактних топломјера од туристичке агенције „Травел фор Фун“ Саше Марковића за 3.198.195 КМ, те набавци 50.000 респираторних маски за 403.650 КМ од фирме „Процонтрол“ Славка Бојића.

И Бојићева фирма регистрована за ахитектонске и инжењерске дјелатности, као и Марковићева туристичка агенција, за партнера у послу одабрале су, како је наведено у одлукама о додјели уговора ИЈЗ, Дубравчев „Промединг“ из Лакташа, који је заправо само улазница у послове за које нису квалификовани. То се јасно види и из обавјештења о додјелама уговора гдје је директор Института јасно навео да је преговарао само са „Процонтрол“ и „Травел Фор Фун“.

Зељковић, који је јуче бјежао од полиције, приликом директне погодбе посла посредством нетранспарентног преговарачког поступка без објаве обавјештења у јавности, није се либио да „потегне“ за чланом 10. Закона о јавним набавкама Босне и Херцеговине. Хитност у трошењу милиона марака јавног новца правдао је „спречавањем и сузбијањем корона вируса“. Уговоре са пријатељима Милорада Додика, члана Предсједништва БиХ, потписао је 27. марта и 10. априла, у вријеме када је становништво РС увелико било затварано у полицијски карантин.

Журнал је 23. марта ове године објавио:

„Са нових 19 директних споразума вршилац дужности директора Института за јавно здравство РС Бранислав Зељковић дошао је до цифре од 262 уговора на која је потрошио 16.419.923 КМ буџетског новца. За све ово није му била потребна ни пуна пандемијска година. Са ‘рука руци’ уговорима кренуо је 12. марта 2020, а до милионске цифре дошао је девет мјесеци касније, 24. децембра. Док гласно говори о увођењу репресивнијих мјера за грађане и колапсу здравственог система у РС, потпуно опуштено троши буџетски новац пазарећи код фими које сам бира“.

Тај посљедњи тендерски низ потписао је у само два дана децембра 2020. Одабрао је 15 фирми и раздијелио им 8.849 КМ, које није имао на уму док је састављао план јавних набавки за прошлу годину. “Ситније” послове порески обвезници 15. децембра платили су фирмама “Кефо”, “Синеx лабораторија”, “Агромеханика”, “Бисцоммерце”, Косић компанија”, “Ц-ауто”, “Аqуа тим”, “Тенен”, “Центрум Траде” и “Сингерица лифт”, а 24. децембра “Сампро Софтwаре”, “Манагемент Сyстемс Цертифицатион”, СП “Чола”, “Визија комуникације” и “Сатwорк”.

Зељковићу ово свакако није први пут. Како је Журнал писао, од 16. до 30. новембра прошле године потписано је чак 157 директних споразума вриједних око 117.000 КМ, а у само два случаја били су познати предмети уговора. Другим ријечима, за чак 155 уговора на које је ставио потпис уопште није навео шта је конкретно куповао и плаћао.

У једном дану с њемачком фирмом “РадПро Интернатионал ГмбХ“ кадар Уједињене Српске потписао је два уговора вриједна 12.974 КМ. Фирми „Ариес“ су у два дана додијељена два уговора вриједна 8.365 КМ. „Минт ИЦТ“, компанија која се бави услугама пројектовања, одржавања и испоруке информационих система и пратеће опреме, од Института је добила 7.482 КМ, „ЕФ РЕВИЗОР“ 6.961 КМ, „Графиx С.П.“ 6.739 КМ…
Највише директних споразума потписао је са штампаријом „ОЦТОПРИНТ“ – осам набавки вриједних 3.963 КМ, фирмом “ЕЛЕКТРО РАЧИЋ“- шест набавки у вриједности од 3.738 КМ, „ЕНА” – пет набавки од 4.254 КМ, „ГМТЕЛ ЛОГИСТИЦС“ – пет набавки вриједних 5.996 КМ…

Погријешили смо, нећемо више

За цјепкање јавних набавки и дијељење уговора мимо Закона Зељковић је неспретно покушао да се оправда. У допису Журналу стајало је:
“Приликом уношења поступака јавних набавки које помињете у свом допису у апликацију портала Јавних набавки БиХ, дошло је до техничке грешке приликом које је у поље ‘Назив и предмет уговора’ унесен редни број поступка из Књиге улазних фактура.

У наредном периоду покушаћемо да то исправимо. Поменуте процедуре нису проведене само у једном мјесецу, већ у периоду од неколико мјесеци, али су због оптерећености надлежне службе која се бави јавним набавкама унесени накнадно, збирно, у оквиру једног мјесеца.

Институт за јавно здравство РС објављивао је и наставиће објављивати све поступке јавних набавки на wеб порталу Јавних набавки БиХ. Набавке које су проведене у прошлој години у већини случајева су биле планиране, изузев појединих, које су због појаве вируса корона и епидемиолошке ситуације обављене мимо Плана набавки”.

Зељковић потписује и суботом

У вријеме док се грађанима РС свакодневно улијевала по нова доза страха од репресија усред пандемије корона вируса, Зељковић је вјежбао за обарање рекорда. За само један дан додијелио је 50 уговора, да би новцем грађана РС куповао непознату робу. Није штедио, све је платио око 200.000 КМ!

По навици, сам је бирао и фирме којима је додијелио послове. Како ниједна набавка није прелазила износ од око 7.000 КМ, тако му није било тешко да све директне дилове потпише 16. маја 2020. У суботу, када Институт не ради.

Добављачи – махом од раније познати. “Биосистемима” Зељковић је тог нерадног дана намијенио девет уговора вриједних 32.304 КМ, фирми “Аналитика” четири уговора – 22.700 КМ, “Мипеxу” шест уговора – 22.600 КМ, “Биомедица” је добила седам уговора тешких 24.730 КМ, “Синекс лабораторија” пет уговора – 16.607 КМ, “Крајинагроуп” два уговора – 11.185, “Перфец Цлеан” два уговора – 10.810 КМ, “Степмед” два уговора – 10.600… Кум кума не заборавља у тешка пандемијска времена.

16,1 милион за све што фали у здравству, а фали све!

Журнал је пратио Зељковићеве тендер-маневре па је још 24. јуна 2020. објавио да је чак 36 пута у два мјесеца пандемије Институт за јавно здравство РС нетранспарентним преговарачким поступком без објаве обавјештења спречавао је и сузбијао корона вирус у РС.

Директна, тада далеко скупља уговарања набавки свега и свачега грађане су коштала 16.094.074 КМ, а здравственим установама недостајало је све – од хирушких маски до стерилизатора.

Први случај заразе регистрован је 5. марта, Институт у тендер-напад, без обавјештења јавности, кренуо је седам дана касније. Са фирмом “Пароцо-Б Медицал Еqуипмент”, која је иначе ангажована и за градњу 20 милиона КМ вриједне кардиохирургије у Бањалуци, склопио је уговор за набавку апарата за механичку вентилацију вриједан 408.096 КМ. Дан касније бањалучком “АКО МЕДУ” заштитна одијела плаћена су 2.878.200 КМ.

Власт у РС 16. марта још није прогласила ванредно стање, а ни изузеће од Закона о јавним набавкама БиХ и провођење такозваног преговарачког поступка без објаве обавјештења Агенција за јавне набавке БиХ није била званично растумачила, али Зељковић је примјенио оно што му је најлакше. Одабрао је бањалучки “Степмед” за куповину хируршких маски, које је из буџета платио 42.120 КМ.

Агенција је тумачење саопштила 17. марта и то за случај увођења ванредног стања, гдје су разјашњене набавке у ситуацијама крајње хитности, Зељковић је, међутим, увелико разрадио “хитно тендер пословање”. Хитно је купљен и аутоклав, намијењен за стерилизацију. “Синекс лабораторија” Институту га је продала за 15.795 КМ. Истог дана средства за дезинфекцију “Галенфарму” су плаћена 23.972 КМ, а нови контигент хируршких маски “Про-тен Медицалу” – 42.705 КМ.

Нови директни уговор за “АКО МЕД” услиједио је 18. марта и тицао се набавке тестова за брзу дијагностику корона вируса – 45.419 КМ, а два дана касније већ уиграни “Пароцо-Б Медицал Еqуипмент” за апарате за механичку вентилацију добија 814.320 КМ. Тада и “Брома Бел”, за вирусне транспортне подлоге, од Зељковића добија уговор вриједан 15.795 КМ.

Милиони за Шкрбићевог и Додиковог пријатеља

Нова тура заштитних одијела 20. марта, по директном договору тешком 216.450 КМ, плаћена је мостарском “Медицалу”. Са истом фирмом, за исту робу три дана касније склопљен је још један уговор од 432.900 КМ. Занимљиво, власник “Медицала” је Јасмин Ђонко, који важи за блиског пријатеља главног девастатора здравственог система у РС и актуелног декана Медицинског факултета у Бањалуци Ранка Шкрбића.

 “Процонтролу”, који је иначе регистрован за архитектонске и инжињерске дјелатности и техничко савјетовање, за респираторне маске дато је 403.650 КМ, а за заштитна одијела 1.930.500 КМ. Бојић је, коју годину раније, са својом фирмом “ММС ЦОДЕ” нашао начин и да од Фонда здравственог осигурања РС узме 26,8 милиона КМ за израду фамозног електронског здравственог картона.

Занимљивих уговора Зељковића и одабране пословне елите није мањкало. Туристичкој агенцији “Травел Фор Фун” Саше Марковића директор Института је, за набавку 80.500 комада медицинске заштитне опреме, дао 2.794.545 КМ, што је портал “ИнфоВеза” детаљно истражио.

Заштитна одијела требало је да кроз два уговора вриједна укупно 827.190 КМ Институту за јавно здравство испоручи и “Емген”, а потом и “Превент” за 702.000 КМ. Надаље, услиједила су и два уговора са “Биосистемима” за набавку РТ ПЦР апарата од 56.160 КМ и 168.480 КМ, “Санитекстом” за куповину хируршких маски – 819.000 КМ, “Схимадзуом” за колор доплер – 65.192, фирмом “Ђаковић д.о.о” за респиратор – 140.000 КМ, “Перфецт Цлеаном” за дезинфекцију – 39.592 КМ…

За брже тестирање брзо је, са “Електро-Рачићем”, склопљен уговор за куповину агрегата – 68.223 КМ, са “А.Р.М.С. Системима” за термалне камере – 34.983 КМ, са “В Гроуп Палис” за 70% алкохол – 93.600 КМ… Међу скупљим уговорима је и онај са “АКО МЕДОМ” за набавку 5.000 тестова за брзо тестирање на корону – 1.755.000 КМ…
Шта је испоручено, а шта није – из Института није саопштено!

Пакуј шаторе, мотај каблове

Директор Зељковић почесто је, током пандемије, “проклизавао” поред Закона о јавним набавкама БиХ. Како је Журнал такође писао, осокољен осјећајем моћи који му је дала власт у Републици Српској и крајње бахатим и криминалним захтјевом Владе РС, не размишљајући много, два дана прије увођења ванредног стања у РС, 26. марта, потписао је уговор са Славеном Ристићем, власником бијељинске фирме “Балкан Глобал” и већинским власником Техничког ремонта Братунац, за набавку мобилне болнице. Из Њемачке! Уговор је био тежак 4.287.878 КМ са урачунатим ПДВ-ом.

Да ствар буде гора, испоставило се да није ријеч ни о каквој њемачкој болници, већ, сасвим сигурно, војном објекту, који је већ био у власништву Техничко ремонтног завода Братунац, који се бави намјенском индустријом.

Авион са шаторима на аеродром Маховљани слетио је 3. априла. Болница никада није опремљена. Након хапшења премијера Федерације БиХ Фадила Новалића, шефа Федералне управе цивилне заштите Фахрудина Солака и власника фирме “Сребрена малина” Фикрета Хоџића, због афере “респиратори”, Зељковић брже-боље најављује раскид уговора “јер добављач није испоштовао рокове”. Новац је, према Ристичевим тврдњама, враћен у јавну касу.

Бранислав Зељковић је супруг Миреле Кајкут-Зељковић, народног посланика у парламенту РС.

(Журнал)