Десетине милијарди КМ вриједан камен стоји у Херцеговини

Како је за Клиx.ба казао Томислав Мајић, предсједник Удружења за предузетништво и посао ЛиНК Мостар, огромне су резерве камена које Херцеговина има, а домаће фирме ипак углавном користе онај из увоза.

"Преко 20 милијарди КМ имају резерве гранита само у Јабланици, плус друге врсте камена у Херцеговини, кречњаци и остало, које се не користе само за обраду, грађевинарство и за споменике, већ и за производњу креча, чак и за пасте за зубе. Вјероватно у остатку Херцеговине има још двадесетак милијарди КМ резерви камена за друге намјене. То је огромно богатство које стоји неискориштено, а ми плаћамо Кинезима и Италијанима увезени камен, који је чак и лошијег квалитета од нашег", каже Мајић.

Мали је број и оних који се тренутно овим послом у нашој земљи баве. Због тога је Удружење ЛиНК још 2018. године покренуло пројект Звук камена – Партнерство за запошљавање у производњи и преради камена, чија је вриједност била 50.000 КМ.

"На ову идеју смо дошли кроз разговор са камењарима из Посушја, Јабланице, Неума и Чапљине, формирали смо кластер камена Херцеговина са центром у Јабланици јер је то најјаче каменарско сједиште у БиХ. Кроз разговоре с њима сазнали смо да је од укупне количине камена који се користи у БиХ само 15 посто домаћи камен, а 85 посто је увозни, иако ми имамо фантастичне ресурсе", казао је Мајић.

Обуку су провели у сарадњи са инжињером из Посушја који је био предавач, а који је раније радио у једној фирми која се бави каменом. Остварили су и сарадњу са Средњом струковном школом у Посушју, а све с циљем да обуче кадар који ће се на домаћем тржишту бавити обрадом и прерадом камена.

"Три мјесеца, колико је обука трајала, нису довољна да неко постане каменар, али дали су добру основу која им је од велике помоћи у фирмама у којима су након тога почели радити. Опремили смо радионицу Средње струковне школе у Посушју и оспособили њихове предаваче за пријенос знања, а обуку у овом програму је прошло 49 полазника са служби за запошљавање Западно-херцеговачког кантона. Од тих 49 полазника, њих 20 је отишло у Дубровник, 20 се распоредило по Јадрану, а тек деветеро њих је остало да ради у Западно-херцеговачком кантону", истакао је Мајић.

Чињеница да су сви који су завршили обуку одмах нашли посао показује да за каменаре има посла, и то не само у БиХ него и у сусједним државама. Међутим, када су кренули са овим пројектом у Удружењу ЛиНК нису очекивали да ће већина полазника напустити БиХ.

"Проблем је што је испало да смо оспособили кадар који смо извезли, а наш циљ је био да они остану овдје. Отишли су због новца и бољих услова рада, али ни нашим подузетницима не фали посла и сасвим су солидне плате у сектору каменарства и у Босни и Херцеговини, у односу на друге индустрије.

Оно што се показало овдје јесте да је велики интерес за овакву врсту обука и преквалификација, али је жалосно што нисмо имали већу помоћ домаћих власти, већ нам је у овом пројекту доста помогла Делегација ЕУ у БиХ. Федерални завод за запошљавање годишње издвоји огромна средства за преквалификацију и обучавање радне снаге, а резултате не видимо у пракси.

Требало би на томе још радити, како би овакви пројекти били подржани и од власти, али и како би се подигла свијест о томе да и Босна и Херцеговина има довољно свог камена који се не користи, а могао би. Тада не бисмо имали потребу увозити га у огромним количинама као што то сада радимо", поручио је Мујић.

(Клиx)