Плата за 10 година већа за 161 КМ, а трошкови за 500 КМ

Просјечна нето плата у БиХ у 2011. години износила је 819 КМ. На крају 2020. године износ је био 966 марака. У првих 6 мјесеци ове године, просјек плате у БИХ био је 980 КМ – показују подаци Агенције за статистику БиХ. 

То практично значи да је од 2011. године просјечна плата запосленог у БиХ повећана за 161 КМ. 
И поред тога што је плата изнад хиљаду КМ, то је недовољно за трошкове грађана. Намирнице, хигијена, одјећа и обућа из дана у дан све скупљи. Подаци синдиката за август сурови.

Синдикална потрошачка корпа коју је Савез самосталних синдиката Босне и Херцеговине израчунао за мјесец август 2021. године износи 2.524,81 КМ и за 454 КМ је скупља од потрошачке корпе за претходни мјесец, када је износила 2.070,79 КМ. 

Поређења ради, вриједност потрошачке корпе 2011. година била је 1.569 КМ.

Мјесечни трошкови четворочлане породице у БИХ одавно су већи од двије хиљаде КМ. Грађани поручују да је ситуација јако компликована.

„Имам свега примања 205 марака. Нешто ја овако зарадим још мало и нека буде 350 марака.
Штедим максимално. Оно најосновније само да имаш, да платим струју даџбине, и да имам за хигијену и храну. Значи да имам за основно."

"Плате су тотално лоше. Велике су обавезе државне. Ти док платиш све обавезе, врло мало пара остане. А претежно пензионерима."

"Плате нису баш Бог зна шта. Иако сам ја пензионер друге земље, све је скупо. Гориво је иста цијена, као и шећер, млијеко. Једино што је хљеб скупљи. На основу тамо плата и овдје не може се поредити. Да ове цијене буду као у Европској унији. Овдје су цијене исто као у ЕУ“, кажу наши саговорници.

Из Покрета потрошача РС истичу да ситуација није лоша само за оне који имају већа примања. 

„Они могу да затворе своје трошкове, поготово ако двоје ради. Што се тиче ових који раде у прерађивачкој индустрији, грађевини, итд, тешко је објаснити. Ниједна анализа није могла да нађу јасно разлику како се врши покривање тих силних трошкова“, наводи Драгован Петровић.

Наведени подаци треба да буду аларм за државне структуре, наглашавају стручњаци. Ситуација да грађани ни са двије просјечне плате не могу подмирити потрошачку корпу довешће БиХ у још већи проблем, а то је одлазак радно способног становништва, каже економиста Зоран Павловић. 

„Мислим да је излаз у смањењу оптерећења на плате запослених. Кад би се вратили на неку 2010. годину, када смо имали 51% оптерећење на исплаћене плате, плате би сигурно порасле, јер би послодавци одустали од плаћања у ковертама“, сматра Павловић.

За сада, грађани своје финансијске проблеме најчешће покушавају ријешити кредитима. Али и то је само привремена мјера, након које остаје дугогодишње враћање позајмљеног новца. Неријетко, новим кредитима враћају старе. Они који не прихватају такво стање, одавно су напустили државу.

(БН)