Зорица Марковић о филму "Тома": То нема везе с мозгом!

- Драго ми је да је човек попут Томе Здравковића добио свој филм. Тома и ја смо толике године провели заједно и због тога морам да кажем да Драган Бјелогрлић ништа не зна о његовом животу. Бјела је требало да прича с људима који су заиста знали Тому и који су с њим проводили време. Много ствари у филму је искарикирано, то не треба да се ради, не сме да се ради. Зато кажем да се увек зову људи који су веродостојни да причају о њему. Има сцена које у филму немају везе с мозгом - каже Зорица и тврди да је она многе сцене из Томиног живота видела својим очима, те да се оне никако не могу поистоветити с филмом:

- Лепа Лукић и ја смо заиста биле добре са Томом, нас две смо много тога имале да кажемо, што смо уживо виделе. Лепа је у филму представљена као кочијаш који псује на сваком кораку. Требало је неке сцене да се опишу онако како су се и десиле, овако није пренесено оно што се заиста дешавало. Надам се да његова супруга Гордана има неку зараду од тога јер је ипак била с њим у браку. Да је његов брат Новица данас жив, верујем да би филм имао скроз другу форму јер он најбоље познаје свог брата. Тома је водио боемски живот, волео је кафану и нико није могао да га спречи да ради ствари које је желео. Увек ми је било симпатично кад опсује. Умео је да каже: "Је*ем ти врућ кромпир", падали смо од смеха сви око њега.

Након овога Зорица каже да је будалаштина и срамота представити Тому као паћеника који је смртно заљубљен у Силвану Аременулић јер је то далеко од истине.

- За глумачку поставу све похвале, али не сме да се одступа од онога што је била истина. Он није био заљубљен у Силвану, не знам одакле им идеја да то тако напумпају. Треба да буде срамота онога ко је то Бјели увртео у главу. Колико знам из његове приче, једина жена коју је волео била је његова супруга, с којом је остао до смрти. Она му је, пре свега, била пријатељ, волела га је упркос свим пороцима, чувала га је и остала уз њега до краја и на томе јој свака част. Силвану је можда тајно волео, али оно што се знало је скроз друга прича - тврди Зорица и додаје да су претеране сузе пренаглашене у неким сценама:

- Нису сви плакали на сваком кораку. Акценат јесте на емоцији, то је у реду, али он је једноставно имао душу. И кад је био срећан, видела се нека сета у његовим очима. Патња оплемењује човека, то га је држало и такав је живот живео. Не знам што се његова ћерка не појављује у филму, то је дискутабилно, али вероватно постоји добар разлог.

(курир.рс)