Дуг Српске износи рекордних 6,4 милијарде марака

Разлог због којег ће Влада ове године да нас задужи за 200 милиона мање него што су планирали није резултат њеног рада, него је до тога дошло зато што је тачно толики износ Републици Српској додијељен од ММФ по основу алокације СДР-а, казао је Милан Радовић, замјеник предсједника СДС, коментаришући изјаву Милорада Додика о смањењу потребе за задуживањима у овој години.

Он упозорава да укупан дуг Републике Српске из године у годину биљежи раст и да је достигао рекордан ниво од 6,4 милијарде КМ.

„Ових 200 милиона КМ је ушло у ребаланс буџета као средства која су добијена од ММФ-а и која су распоређена свим чланицама у оквиру квоте по основу СДР-а. Дакле, Република Српска је добила 200 милиона КМ средстава која није ни могла да планира јер није ни постојало сазнање да ће њима располагати у овој години“, навео је Радовић.

Права је истина, истиче Радовић,  да укупан дуг Српске константно расте.

„Нето задужење као разлика између узетих и отплаћених кредита је у константном порасту и то се зове акумулација или раст укупног дуга“, појашњава Радовић.

Забрињавајуће је, каже он,  то што се око 50% укупних кредита и обавеза налази у грејс периоду, истичући да отплата главнице још није ни почела.

„Тај податак нам говори да ћемо у једној фази отплате доћи у ситуацију у којој ће изворни буџетски приходи бити оптерећени отплатом кредита од преко 60% што је веома лоше“, рекао је Радовић.

Он наводи да раст пореских прихода, с којима се власт хвали, није посљедица раста производње и нових инвестиција.

„То најбоље потврђује податак да је планиран раст прихода од ПДВ-а око 160 милиона КМ, што директно плаћају грађани. Може се рећи да је раст директних пореза посљедица већег притиска на сузбијању сиве економије, али и раста плата у јавном сектору“, појашњава Радовић. 

Он каже да се СНСД-ова власт нема разлога хвалити повећањем броја запослених јер су за скоро 16 година повећали број запослених за 33.000 или око 2.000 годишње.

„Тај резултат је веома скроман и било би добро да се објави колико је средстава потрошено из буџета за подстицаје у области запошљавања. Што се раста просјечне плате тиче и ту је резултат више него скроман јер је просјечна плата за 16 година порасла за 2,2 пута док је трошак минималне потрошачке корпе порастао са 700 КМ на око 2.300 КМ у наведеном периоду“, истакао је Радовић.

Он даље наводи да структура извоза показује да извозимо ресурсе, а не готове производе.

„Не умањујући значај раста извоза од 29,2 одсто, његова структура забрињава. Доминантан је раст извоза електричне енергије и дрвних сортимената, дакле ресурса, а не готових производа који су произведени у домаћим фабрикама тј. од сировине до упакованог готовог производа“, напомиње Радовић.

Додаје да је раст извоза у овој години пратио и раст увоза страних роба за 20,4 одсто и то доминантно енергената и прехрамбених артикала (уља,брашна,шећера,меса и месних прерађевина, воћа и поврћа).
 
„С обзиром да је дошло до раста цијена на свјетском тржишту, а наша привреда није произвела већи дио, бар роба широке потрошње, ми смо увезли инфлацију и све је поскупило. То најбоље осјете грађани јер могу за исто новца да купе мање прехрамбених артикала. Дакле, може се казати да Влада РС води лошу макроекономску политику и да је закаснила с мјерама којима би се бар дјелимично обуздао раст инфлације“, поручио је Радовић.

(БН)