Шта нам доноси нови закон о заштити ћирилице?

Међутим, питање је шта нам доноси овај закон и да ли суштински рјешава проблем употребе језика и писма?

Српски језик и писмо ћирилица темељи су националног идентитета. На њихов тежак положај и неопходну институционалну заштиту одавно упозорава интелекуално освјешћена елита. Струка је спремила и нацрт закона.

Међутим, усвојен је онај, који практично превиђа обавезну употребу ћирилице само за државне органе и организације које се финансирају јавним новцем.

Али тај нацрт закона који је радила академска заједница србисти, лингвисти био је ригорознији у смислу заштите ћирилице него што је то овај који је усвојен на овим државним ниовима. До измјена је дошло због друкчијег политичког приступа, каже Миланка Бабић, професорица Филозофског факултета УНСА

Осим заштите у оквиру службене  употребе језика и писма, закон никоме ништа специјално не намеће. Документ од националног значаја донесен је иза затворених  врата, а јавност једва да је упозната са садржајем.

Познато је да закон прописује обавезну употребу стандардне језичке норме. Међутим, да би постао функционалан, потребно је створити контекст у коме ће ћирилица и језичка писменост бити стално присутне у свим сферама друштвеног живота, наглашава струка.

„Ако ви хоћете да вам се сви навикну од рођења, дјеца на неки ћирилични код и употребу писма ви морате имати то ћирилично окружење. Ви када уђете у Бугарску нећете видјети латиницу. Значи ако ми немамо око себе у окружењу, ми се просто навикавамо на латиницу и она преузима примат из разних разлога, истиче професорица Бабић.

Посебну пажњу треба да обрате политичари и медији, који утичу на јавно мњење, јер је њихов дискурс синоним језичкој некултури. С друге стране, закон је засметао Бошњацима и Хрватима, иако је јасно да никога не угрожава.
Народни посланик Небојша Вукановић сматра да је ово још једна популистичка прича

„Знамо да су по Уставу у Републици Српској оба писма равноправна и ћирилица и латиница. То што се ћирилица мање користи је проблем образовања и стања у друштву у коме живимо. И сигуран сам да овај закон неће промијенити ништа из корјена и суштински, већ је то била прилика да Милорад Додик одгусла једну кратку нову епизоду како је он велики Србин и патриота, истиче  Вукановић

Док је српски језик употребно у великој мјери постао синоним језичкој некултури, а ћирилица  писмо на издисају. Закон је њихову употребу углавном свео на препоруке.

О развоју језика бринуће Савјет за српски језик, ново тијело при Владама Србије и Српске. Закон је тек први корак у заштити српског језика и ћирилице. Можемо га посматрати и као подсјетник Србима да би било срамота да законом буду присиљавани да се очитују као Срби.

А хоћемо ли штити темеље националног идентитета, или не, избор је на сваком појединцу.  

(БН)